НЕПРОХУЈАЛА ЖЕЉА

“Ја нисам филмска звезда – ја сам глумица. Бити филмска звезда, само филмска звезда, је тако лажан живот, који се поводи лажним вредностима и публицитетом.”

Памтимо је као хировиту јужњачку лепотицу Скарлет O’Хaрa или удовицу пред нервним сломом Бланш Дибоа. Током тридесетогодишње каријере играла је у деветнаест филмова и освојила два Оскара. Манијакална депресија од које је патила и љубав са Лоренсом Оливијеом довели су је у центар медијске пажње. Важила је као глумица тешка за сарадњу, а критичари су истицали да њена лепота засењује њен таленат. Она је одговарала: „Људи мисле да ако изгледаш згодно, не знаш да глумиш, а будући да је мени стало једино до глуме, мислим да лепота не може бити хендикеп“.

Рођена је као Вивијан Мери Хартли 1913. године у Дарџелингу, у Индији, у имућној породици британског официра Ернеста Хартлија. Склоност према књижевности развила је захваљујући мајци Гертруди која јој је одмалена читала дела Ханса Кристијена Андерсена, Луиса Керола и Радјарда Киплинга. У позоришту је заиграла са три године. Похађала је балет, свирала чело и клавир, говорила течно француски и италијански. Са шест година родитељи су је послали у манастир Рохемптон у Енглеској, где се спријатељила са будућом глумицом Морин О‘ Саливан. Својој пријатељици поверила је да жели да постане велика глумица.

ПРВИ ГЛУМАЧКИ КОРАЦИ

Отац је волео позориште и помогао јој да упише Краљевску академију драмских уметности у Лондону. Са осамнаест година напушта студије како би се удала за тринаест година старијег адвоката Херберта Лија Холмана. Након што му је родила кћерку Сузан, вратила се да заврши Академију. На платну је дебитовала захваљујући пријатељима који је предлажу за улогу у филму „Ствари изгледају боље“. У то време, уз помоћ менаџера Џона Гилдона, мења име у Вивијен Ли.

Позитивне критике и популарност стиче након представе „Маска врлине“ из 1935. године. Tада je запажа, још увек глумац у успону, Лоренс Оливије. Постаје предмет интересовања новинара и по први пут спомињу се њене нагле промене расположења „Израз лица променио се муњевитом брзином“, записао је аутор чланка у “Дејли експресу”.

СКАРЛЕТ И ХИТКЛИФ

Иако су обоје били венчани и имали децу, Лоренс Оливије и Вивијен Ли започињу везу током снимања филма „Пожар над Енглеском“ из 1937. године. Како су тадашњи супружници одбијали да им дају развод, венчаће се тек 1941. године. Свечаности су присуствовали једино кумови Кетрин Хепберн и Гарсон Канина. Након што јој је поверио улогу Офелије у својој представи, Оливије се први пут сусреће са њеним честим променама расположења. Пред излазак на сцену вриштала би на њега, а онда одједном ућутала, бесциљно зурећи у даљину.

У том пероду, Лијева је читала роман „Прохујало са вихором“, Маргарет Мичел, и рекла агенту да је предложи продуценту филма Дејвиду Селзнику за ту улогу. Касније је у једном интервјуу изјавила „Сама сам се ангажовала за улогу Скарлет О’ Харе“. Исте године, Оливије је добио улогу Хитклифа у Орканским висовима. Њихова популарност је била у полету, а Холивуд ће их видети као најгламурознији и најромантичнији пар 20. века.

ПРОХУЈАЛО СА ВИХОРОМ

Годину дана трајао је кастинг за улогу Скарлет О’Харе. Вивијан Ли је изабрана након што ју је Оливијеов агент, Мојрин Селзник, одвео на сцену снимања пожара у Атланти и рекао свом брату „Ево ти твоја Скарлет“.

Током снимања добила је репутацију глумице тешке за сарадњу и хистерично се опходила према члановима екипе. Блиски сарадници преписивали су ту нервозу чежњи за Оливијеом, који је радио у Њујорку. Спријатељила се са глумцима Кларком Гејблом и Оливијом де Хавиланд, а свађала са Леслијем Хауардом и редитељем Виктором Флемингом. Радила је свих седам дана недељно, до касно у ноћ. Иако јој је филм донео славу и Оскара за најбољу женску улогу, написала је Холману у писму „„Презирем Холивуд… никад се нећу навикнути на ово – како мрзим филмску глуму.“

ТУБЕРКОЛОЗА, ПОБАЧАЈ, ДЕПРЕСИЈА

Четдесетих година душевно здравље Вивијан Ли се погоршало. Након венчања са Оливијеом, страховала је да неће моћи да ужива у својој срећи јер је изграђена на две туђе несреће. Наредих година, пар је посећивао кастинге, али је Вивијен одбијена да глуми поред свог супруга у Хичкоковом филму “Ребека”. Заједно су снимили драму “Леди Хамилтон”, која ће постати омиљен Черчилов филм. Након дебакла представе “Ромео и Јулија”, у коју су уложили сву уштеђевину, вратили су се у Енглеску.

Вивијен је 1943. године путовала северном Африком, где је наступала пред војним трупама. Наредне године дијагностикована јој је туберколоза на левом плућном крилу. На снимању “Цезара и Клеопатре”, открила је да је у другом стању. Током снимања, оклизнула се и побацила. Пала је у дубоку депресију која је кулминирала вербалним и физичким нападом на Оливијеа. Био је то први нервни слом повезан са маничном депресијом, или биполарним поремећајем. Патила је од несанице, паничних напада и била веома груба према најближима. Примала је електо-шок терапије и средства за смирење. Оливије је приметио да нервни сломови долазе након неколико дана хиперактивности и депресије. Вивијен се ничега не би сећала. .

КАКО ЈЕ ЛОРЕНС ИЗГУБИО ВИВИЈЕН

Након што је Оливије 1947. године проглашен витезом, Вивијен је постала лејди Оливије. Ту титулу носила је до краја живота, чак и после њиховог развода. Оливије је ускоро постао члан Савета редитеља позоришта Олд Вик. Како би прикупили новац за позориште, пошли су на турнеју по Аустралији и Новом Зеланду. Тамо су их пратиле свађе, а најдрматичнија је била она када ју је Лоренс ошамарио јер није хтела да изађе на позорницу. Пре него што је изашла на сцену, узвратила му је и опсовала га. При крају турнеје Оливије је изјавио „Можда не знате али разговарате са паром ходајућих лешева“. Касније је тврдио да је у Аустралији „изгубио Вивијен“.

ДРУГИ ОСКАР ОДВЕО ЈУ ЈЕ У ЛУДИЛО

Другог Оскара за најбољу глумицу добила је за улогу Бланш Дибуа у филму Теренси Вилијамса „Трамвај звани жеља“ Пре него што је ангажована за филмску верзију, истоимену улогу је одиграла 326 пута у позоришту: „Девет месеци сам играла Бланш Дибоа. Сада она управља мноме.“ Тврдила је да ју је та улога „одвела у лудило“

Године 1953. била је партнерка младом Питеру Финчу у филму „Слоновски ход“. Иако је прекинула снимање због још једног нервног слома, заљубила се у Финча и признала то свом супругу. Пре развода, још једном је остала трудна са њим, али је опет побацила.

ТРЕЋИ БРАК

Оливије се жени младом глумицом Џоан Плурајт, са којом добија троје деце, а Вивијен се удаје за глумца Џека Меривала. Он је био упознат са њеним психичким проблемима и обећао је Оливијеу да ће се бринути о њој. Иако више нису били заједно Вивијен је говорила „како би радије проживела кратки живот са Ларијем, него се суочила са дугим без њега“. До краја живота чувала је Ларијеву слику поред кревета.

ОЛИВИЈЕУ ЈЕ ОНА БИЛА ПРАВА

Јула месеца 1967. године Вивијен Ли умире од туберколозе. Покушала је да оде у купатило, али су се њена плућа натопила течношћу и срушила се. Тело је пронашао њен супруг Џек Меривал. Истог часа позвао је Оливијеа, који се лечио у оближњој болници од рака простате. Када ју је угледао, Оливије је „стајао и молио за опроштај за сва зла која су се нашла између њих“. Кремирана је и пепео је посут надомак њене куће у Источном Сасексу. Кажу да је Лоренс у добокој старости гледао њене филмове и питао се шта се десило са њима. Говорио је „ Она је била права. Она је била љубав“.

Београд је 1957. године угостио сер Лоренса Оливијеа и Вивијен Ли, који су играли на сцени Народног позоришта.