Човек је одувек имао опсесију да ствара вештачки живот.
Још 1920.године Жил Верн је написао причу о човеку-машини која је била увод у данас омасовљену појаву.
Роботика се некада користила у војне, астрономске сврхе а данас је нашла примену у свим делатностима људског живота. Мада тога нисмо ни свесни све више користимо роботе у својим домаћинствима. Неки апарати су ту да нам олакшају физичке послове, и тако пруже више времена за људе око нас, али постоје и они који нас анимирају и управо тако отуђују од окружења.
Да сте некога пре 30 година питали да ли може да замисли камеру у микроталасној пећници, одговор би био негативан, док је данас то нормална појава!
Роботе је могуће правити у било ком облику и за све функције познате човеку, али су научници највише одушевљени хуманоидним роботом. Данас се производе у природној величини, личе на људе и могу да воде једноставну конверзацију. Ни купци ни научници се на жалост не задовољавају овом друштвеном машином, већ теже остварењу фантазија са филмског платна.
Да ли сва та аутоматизација у будућности има за циљ да нам пошаље поруку или бар запита колико је наше знање употребљиво? Да ли ће усавршени програми и полупроводници заменити наших десет прстију и сво искуство које смо до сад стекли радом?
На тренутак ме је охрабрила помисао да још увек има квалификованих послова који нису у опасности од аутоматизације јер није измишљен ни један робот са прецизношћу људског ока или додира.
Смањена продуктивност и инертност на жалост нису најгоре последице! Неретко се управо због брзине одвијања механичких радњи подкрадају грешке, а сам процес резултира катастрофалним последицама. Познат је случај експлозије која се недавно догодила, али се исто тако могла десити и грешка на хируршком столу када је робот уграђивао бајпас, а хирург се налазио шест метара даље.
На часовима историје смо учили о Лудитима- друштвеном покрету енглеских текстилних радника који су протесвовали због појачане употребе машина за ткање које су им одузимале радна места. Па… ускоро ће то морати да учине и конобари, контролори, ноћни чувари па и професори.
Наука тежи стварању свесних робота са људским мозгом и осећањима који ће давати савете и доносити одлуке. Њихови мозгови опонашаће људска бића, а органска технологија постараће се да имају органе и удове биолошког састава. Ово је само једна од научних прогноза до 2070.
Ако не будете желели овако нешто у свом дому, можете се одлучити за телепортацију или заустављање старости. Мени звучи невероватно и застрашујуће и волела бих да вратим време када су роботи били само безазлене играчке.
Последњи радови
Интервју недеље2012.02.17Рибља Чорба се крчка тек 33 године
Студентски радови2012.02.11И ПОРЕД ЧАРОБНОГ ИСКУСТВА ЧВРСТО СТОЈИМ НА ЗЕМЉИ
Интервју недеље2012.02.06ДА НИСАМ ПРОФЕСОР ПРОИЗВОДИО БИX КОКИЦЕ И ДЕЛИО ДЕЦИ КОЈА БИ ДА СТУДИРАЈУ НОВИНАРСТВО
Студентски радови2012.02.06Корчагин – Југославија на Звездари