Човек је одувек имао опсесију да ствара вештачки живот.
Још 1920.године Жил Верн је написао причу о човеку-машини која је била увод у данас омасовљену појаву.
Роботика се некада користила у војне, астрономске сврхе а данас је нашла примену у свим делатностима људског живота. Мада тога нисмо ни свесни све више користимо роботе у својим домаћинствима. Неки апарати су ту да нам олакшају физичке послове, и тако пруже више времена за људе око нас, али постоје и они који нас анимирају и управо тако отуђују од окружења.
Да сте некога пре 30 година питали да ли може да замисли камеру у микроталасној пећници, одговор би био негативан, док је данас то нормална појава!
Роботе је могуће правити у било ком облику и за све функције познате човеку, али су научници највише одушевљени хуманоидним роботом. Данас се производе у природној величини, личе на људе и могу да воде једноставну конверзацију. Ни купци ни научници се на жалост не задовољавају овом друштвеном машином, већ теже остварењу фантазија са филмског платна.
Да ли сва та аутоматизација у будућности има за циљ да нам пошаље поруку или бар запита колико је наше знање употребљиво? Да ли ће усавршени програми и полупроводници заменити наших десет прстију и сво искуство које смо до сад стекли радом?
На тренутак ме је охрабрила помисао да још увек има квалификованих послова који нису у опасности од аутоматизације јер није измишљен ни један робот са прецизношћу људског ока или додира.
Смањена продуктивност и инертност на жалост нису најгоре последице! Неретко се управо због брзине одвијања механичких радњи подкрадају грешке, а сам процес резултира катастрофалним последицама. Познат је случај експлозије која се недавно догодила, али се исто тако могла десити и грешка на хируршком столу када је робот уграђивао бајпас, а хирург се налазио шест метара даље.
На часовима историје смо учили о Лудитима- друштвеном покрету енглеских текстилних радника који су протесвовали због појачане употребе машина за ткање које су им одузимале радна места. Па… ускоро ће то морати да учине и конобари, контролори, ноћни чувари па и професори.
Наука тежи стварању свесних робота са људским мозгом и осећањима који ће давати савете и доносити одлуке. Њихови мозгови опонашаће људска бића, а органска технологија постараће се да имају органе и удове биолошког састава. Ово је само једна од научних прогноза до 2070.
Ако не будете желели овако нешто у свом дому, можете се одлучити за телепортацију или заустављање старости. Мени звучи невероватно и застрашујуће и волела бих да вратим време када су роботи били само безазлене играчке.
Последњи радови
- Интервју недеље17. фебруар 2012.Рибља Чорба се крчка тек 33 године
- Студентски радови11. фебруар 2012.И ПОРЕД ЧАРОБНОГ ИСКУСТВА ЧВРСТО СТОЈИМ НА ЗЕМЉИ
- Интервју недеље6. фебруар 2012.ДА НИСАМ ПРОФЕСОР ПРОИЗВОДИО БИX КОКИЦЕ И ДЕЛИО ДЕЦИ КОЈА БИ ДА СТУДИРАЈУ НОВИНАРСТВО
- Студентски радови6. фебруар 2012.Корчагин – Југославија на Звездари