Куповина диплома могућа и у здравству

Да је куповина диплома могућа и у здравству, видели смо на примеру младе лекарке Вишње Ђумић из Вршца. Наиме, она је радила три године као лекар на педијатрији Опште болнице у том граду без дипломе Медицинског факултета. Заправо, имала је диплому, али она је фалсификат. За превару се сазнало тако што су из Опште болнице од Министарства тражили одобрење специјализације ове докторке и тада је корупцијски тим Министарства здравља открио да у њеној документацији постоје неправилности. Квази докторки прети казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

Сам феномен куповине диплома, магистарских радова и доктората није ништа ново за нашу државу. Постоји велики број службеника са лажном дипломом. Грађани на то слежу раменима, а по докторки су осули дрвље и камење јер је ипак фалсификовала диплому Медицинског факултета. Радила је на дечијем одељењу. Бити доктор је веома захтевно и одговорно занимање, а лажна докторка са свега положених 10 испита од укупно 48, није ни загребала материју медицине.
Младим лекарима се инострани бели мантили чине удобнији од домаћих. Дипломирани доктори најчешће се одлучују да своју каријеру остваре у иностранству. Дестинације које су у првом плану су пре свега земље немачког говорног подручја, а последњих година иду и у Кувајт, Уједињене Арапске Емирате. Како сами кажу, боље је да иду тамо где су боље плаћени и тамо где неће радити са колегама које имају лажне дипломе.

Случај Вишње Ђумић је случајно откривен. Да није тражила специјализацију, можда се никада не би открило. Њен случај је јавно обелодањен, а и сама је признала. Поставља се питање: „Колико још има оваквих диплома и колико нам треба Вишњи да би реформисали здравство?“ Због овога, Министарство здравља уводи строже контроле диплома и ступање у контакт са институцијама које су их издале. Но добро, али то не мења чињеницу да имамо још ко зна колико Вишњи у здравственим установама широм земље. Студенти медицине су огорчени и не виде светлу будућност овог светог позива, док грађани су уплашени и стално се питају: „Ко ће да лечи нас и нашу децу.“