Божија рука спаса

Дрогирао сам се око петнаест година. Сад се само “кроз маглу” сећам тог периода…Дуго сам се лечио уз помоћ заједнице “Земља Живих” , сада ме потпуно друге ствари занимају. Променио сам се. Схватио сам колико је важно бити, да кажем, “норамалан”: не пити, не дрогирати се, не тући се…Овде схватиш да постоји нешто више од тога. Почнеш да желиш да радиш, да оснујеш породицу, да водиш један, уобичајен, овоземаљски живот”, отворено прича Илија, старешина ове заједнице  која се налази у селу Брајковац.

“БОГУ ИЗА НОГУ”

Петнаест километара од Лазаревца, на брајковачком путу, постоји једно узано, једва приметно скретање – пут ка кући заједнице “Земља Живих”. Мало асфалта, мало земљаног пута, мало бара и пуно рупа уз путић преко брда – једини је начин да се опише како доћи до ове куће. Али, како каже један од ретких мештана који зна где се налази ово место: “Kада погодиш скретање за “Цркву-брвнару”, само прати малу речицу, па ћеш, ваљда, налетети на кућу,” уз поруку “срећно с тим, то ти је тамо Богу иза ногу!”.

                                         zzzz

Са благословом бившег епископа бачког, господина Иринеја створена је заједница “Земља Живих” која представља спас и пружену “божију руку” свима онима који се осећају промашеним, разочараним, зависницима, тужнима и сиромашнима у срцу. Помоћ коју пружа је бесплатна, потребна је кажу само истинска воља за променом – то је улазница. “Заједница нуди молитву, рад, искрено пријатељство, истину, одрицање…У овим братствима се не пуши, нема алкохола, телевизије…Овде се човек концентрише на унутрашњост и на тај начин упознаје своје слабости и врлине”, речи су које стоје у опису ове Заједнице.

Тек километрима, том узаном али ипак двосмерном путањом, где се два аута тешко могу мимоићи; уз мирис балеге и ту речицу – јединог верног показатеља да сте на правом путу – стиже се до ове заједнице. Наизглед обична кућа, слична осталим у овом селу, али је препознатљива по великој српској застави која се вијори у овом дворишту, као и натписом на дрвеној табли на самом улазу у двориште, на којој великим белим словима пише име ове заједнице – “Земља живих”.

                                                  zz

РЕД, РАД И ДИСЦИПЛИНА

Лево од куће види се пчелињак, десно је воћњак а иза куће се чувају животиње. Чланови заједнице, на први поглед, ангажовано обављају разне послове: “Овде код нас ти је ред, рад, дисциплина – ми све ово одржавамо сами”, добацује један од чланова заједнице. Шетајући кроз велико двориште, околину куће показује, некада зависник од дроге, сада старешина заједнице Илија: “Видиш, нас двадесет и двојица је сада овде и свако је у ово време запослен. Он је на пример сада око животиња, онај тамо је у воћњаку, неко у кухуњи спрема ручак, неко је у башти…свако овде обавља неке послове који имају изразито васпитни каратктер.”

Kућа има два спрата, на другом спрату налазе се кревети и тушеви, а одмах уласком на врата, са леве стране, скромна али уредна и топла дневна соба. У њој се налазе полице, пуно књига, телевизор – који се ретко када пали, два кауча, две фотеље и један низак, дрвени сто. То је место где се како кажу окупљају да попију кафу, чај, да читају или разговарају једни са другима.

                                             zzz

Људи који користе дрогу, ретко када себи и другима желе да признају да су зависни од исте. Старешина каже да неки раније а неки касније схвате да им живот одлази у погрешном смеру: “Могу ти рећи да сам ја чекао да ми се “обије о главу” то што радим. То је тренутак када дрога постаје свакодневна потреба. Ускоро дође и тренутак када на исту постајете имуни. Никада доста. У таквим тренуцима нисам знао шта ћу са собом. Знао сам само, или ћу завршити живот као наркоман, или ћу се лечити.” То је био тренутак који је, како каже, био његов знак да приступи овој заједици, која га је излечила и потпуно променила поглед на свет. “Пут до промене је јако тежак, и начин живота у овом братсву, поготово за нас, није лак. Али уз јаку вољу и божју помоћ промена је остварива”. Он је постао старешина илити како они то називају игуман куће: “Постао сам тај који помаже осталој браћи да изађу из овог проблема”.

“СВАKИ ДАН ИСТИ“

Заједница инстистира на преокупираности, организовасти, ангажовању. Поента је, кажу, скренути мисао и усмерити енергију на друге ствари, како би што мање мислили о дроги. Они су овде “одсечени” од нечега што је данас део човекове свакодневице. Немају телефон, не гледају телевизор, не слушају музику, немају приступ интернету. Све у циљу посвећености неким другим, духовнијим стварима.

Сваки дан је како прича старешина заједнице – исти. Устаје се у пола седам ујутру, после петнаест минута сви се окупљају и пева се песма заједнице. Затим молитва која траје петнаестак минута. Па доручак. Онда се сви пресвуку у тренерке, силазе у дневну собу, где пију кафу, причају…У овом периоду они се, како кажу, договарају и организују ко ће које послове предузети, причају о свом напретку, или назадовању и осталим животним стварима. У петанест до девет изјутра креће радно време које траје до подне. Раде сви, од договора зависи и подела послова. У подне је ручак, затим слободно време до два сата послеподне. Од четрнаест до шеснаест часова је поново време за рад. Затим крај радног времена. Следи одмор: играју се неки спортови, шах, карте, читају се књиге, уз остале разоноде. У пола шест је туширање, па вечерња молитва, затим вечера па спавање. “Ради дисциплине, врло је битно стриктно поштовати сатницу. Све ове активности сви морамо радити заједно, зато се ово зове заједница, нема издвајања. Ово је оно што нам одвраћа пажњу од онога што ми зовемо “наркомански поглед на свет” какав смо сви имали и који покушавамо потпуно да искоренимо зарад чега смо и дошли овде,” убеђен је старешина.

У овој кући тренутно борави и лечи се двадесет и двоје мушкараца. У просеку од око 23 до око 40 година старости. Сви они траже спас од наркоманије и излаз из апсудрне ситуације који по програму заједнице траје од једне до три године. Зависи од члана до члана. “Ово је искуство које вам у потпуности промени живот, и што је најбоље, већина која изађе из наше заједнице се опорави од дроге, промени своја дотадашња размишљања, и великом вољом – врати се такозваном уобичајеном животу. Што је сврха и смисао овога,” каже Илија док испија свој сок, полако устаје и позива остале чланове у кућу.

С разлогом јер, полако се „спушта” ноћ, ближи се шест и тридесет часова, чланови се скупљају у кућу. Сви знају шта следи – обавезна молитва, затим вечера, па спавање како би, како кажу, били спремни и одморни за нови радни дан. Светла у кући се гасе око 21 час, а кућа поново “живне” од пола седам ујутро и тако, као по плану, сваки дан.