Ћерка, богаташица или слушкиња. Више од четири века „Мона Лиза са севера“, како је у уметничким круговима често називају, неоспорно оправдава своје место на самом врху холандске уметности. Ипак, део популарности „Девојка са бисерном минђушом“ дугује и идентитету који до данас није откривен.
Уколико би се квалитет уметничког дела могао мерити маестралношћу и талентом аутора, онда је јасно зашто Јоханеса Јан Вермера, такозваног „господара светлости“, данас сматрају једним од најцењенијих уметника „златног доба“ холандског сликарства. Атеље на поткровљу породичне куће у холандском граду Делфту био је место настанка готово свих његових дела. Од велике породице са једанаесторо деце, сликар се повлачио својим радом величајући мир и једноставност свакодневних активности. Срж његовог стваралаштва представљају дела попут „Млекарице“, „Астронома“, „Погледа на Делфт“, али и оно по којем је најпознатији – „Девојка са бисерном минђушом“.
Од турбана до минђуше
Најпре „Девојка са турбаном“, потом „Млада девојка“, слика је данашњи назив добила чак два века након Вермерове смрти. То је и разлог бројних дебата да ли је минђуша са слике заиста бисерна, с обзиром на то да по свом изгледу лако може преварити посматрача. Турбан се у време тадашње холандске уметности ретко појављивао, а у свакодневној ношњи никада. Ипак, он је својим различитим варијантама најчешће служио сликарима да прикажу своје умеће. У овом случају турбан даје одређени призвук оријенталности, али и осликава Делфт као центар трговине, место у којем се спајала уметност свих крајева света.
Ћерка богатог патрона
Постоји теорија да је слика рађена по поруџбини за тада имућну делфтску породицу. Наиме, поједини докази указују да је на њој једина ћерка Вермеровог патрона и комшије Питера ван Рујвена. У прилог овоме иде и чињеница да је велики део Вермерових радова, као и ова слика, након његове смрти завршио код мужа Магдалене Ван Рујвен. Међутим, историчари уметности не налазе много основа овој тврдњи. Наиме, „Девојка са бисерном минђушом“ није класичан портрет какав се у тадашње време радио по наруџби. У време пре и током ренесансе у овом делу Европе, овакви портрети никада нису били сликани да постану породична заоставштина. Овде се ради о техници и врсти сликања лица коју су често користили и други истакнути холандски сликари, попут Рембранта и Франса Халса Старијег. Буржоаска породица тога доба се готово никада не би определила за овакву варијанту портрета, на којој се, између осталог, ни из чега није могао видети њихов друштвени положај. Оправдана је сумња да би Питер Ван Рујвен тешко свој новац дао за слику ћерке на којој она није приказана у онаквом амбијенту који приличи њеном статусу.
Популарна фикција – слушкиња Грит
Вермерова „Девојка са бисерном минђушом“ се током двадесет првог века представила јавности и кроз истоимени роман списатељице Трејси Шевалије. Наиме, ауторка је у овом делу открила целу причу иза стварања једне од најпознатијих слика свих времена. Девојка са слике је Грит, млада служавка која је почела да ради у дому познатог сликара и која је чудним сплетом околности постала модел за његово најчувеније дело. Заједно са још појединости о Гритином и Вермеровом приватном животу, узајамним романтичним осећањима и сликаревој жени као главном негативцу, ова прича има све елементе добре холивудске драме. Међутим, следећи историјске чињенице, овде се не ради ни о чему другом до ауторкиној фикцији. Чак је и сама Шевалије јавно говорила како је дошла до приче за свој познати роман. Ауторка је објаснила да је читајући о Вермеровом животу простим нагађањем саградила причу о идентитету девојке са бисерном минђушом. Један од највећих познавалаца Вермеровог живота и дела, Артур Вилок, историчар уметности усмерен на северноевропско сликарство, напомиње да је овај роман код бројне читалачке публике створио погрешну слику о Вермеровом приватном животу и односу са супругом. Поред тога, он је код милионске публике кроз роман, а потом и филм, створио лажан осећај да је заснован на истинитим догађајима.
Ћерка као инспирација
Теорија која је свакако највише поткрепљена чињеницама је да се на слици налази Марија – Вермерова најстарија ћерка. Упоређујући његова дела, може се видети да се овај лик појављује на још неколико слика. Међутим, како је сликар често радио различитим техникама, притом се поигравајући светлошћу, тешко је у потпуности упоредити лица ових модела. Ово посебно отежава што су дела на којима се појављује овај лик рађена у распону од неколико година. Процењује се да је његова ћерка у доба стварања „Девојке са бисерном минђушом“ имала око тринаест година, готово исто као главна јунакиња прве теорије, Магдалена ван Рујвен. Међутим, ни ова теорија није без оспоравања. Критике често долазе од оних који сматрају да ово није начин да неко наслика своју ћерку, поготово што симболика раздвојних усана може бити протумачена као алудирање на сензуалност и романтичну привлачност.
Упркос свим покушајима, претраживањима сликаревих приватних архива и докумената, права истина око модела за „Девојку са бисерном минђушом“ и даље остаје мистерија. Ово још једном потврђује да је Јоханес Вермер најтајанственији сликар севера. Од свих фламанских сликара, о његовом приватном животу се најмање зна. Прича Вермеровог живота уткана је на делима која неће отићи у заборав.
Последњи радови
Наука и уметност12. јануар 2016.Приче ван оквира слика
Вести из несвести11. јануар 2016.Наставак Харија Потера – 19 година касније
Наука и уметност9. јануар 2016.Мистерија „Мона Лизе са севера“
Наука и уметност27. децембар 2015.Музика која је постала историја