Наука и уметност

Ајнштајнови снови

9. јануар 2018.
Маша Правда

Представа „Ајнштајнови снови“ у режији Слободана Унковског, по тексту Алена Лајтмана, а у продукцији Југословенског драмског позоришта изведена је први пут петнаестог октобра.

Радња педставе „Ајштајнови снови“ смештена је у Берну, где Ајнштајн кога са невероватном емотивном димензијом тумачи Драган Мићановић, ради на својој теорији релативитета која је оквир за размшљање на тему пролазности времена.
Ајнштајн сања о времену, а како Фројд каже да сан настаје као једна врста душевне реакције на неки спољашњи или унутрашњи надражај, који ремети спавање.
Кроз његов сан пролазе становници Берна које играју Радован Вујовић, Анита Манчић, Бранко Цвејић, Наташа Тапушковић, Бранка Петрић, Марија Вицковић, Милена Живановић, Вучић Перовић, Марко Грабеж, Милица Гојковић, Филип Ђурић и Јоаким Тасић.

Снови осликавају њихову свакодневицу кроз веме које је кружно. Говоре о механичком и телесном времену. О људској перцепцији апсурда времена, као на пимер вођење љубави петком од 20-22х. Кружно време говори о томе да људи не знају да ће опет живети, знате кад имате онај утисак да се нешто већ догодило? О томе вам говори: да се ништа неће десити што није предодређено.

Својом игром на сцени, глумци ће вас кроз ликове које тумаче навести да константно размишљате: да ли је трагедија овог света да нико није срећан? Да је свако сам? Да ли смо слободни у свету без слободе? Како да се одлепимо од себе и где смо се то залепили, па не мрдамо даље? Да ли је наш живот састављен од убрзаних епизода? И да ли је време заустављено онда када се десила наша љубав? Да ли смо посматрачи сопствених живота? И ако јесмо, значи ли то да немамо слободу избора, нити одоговорност за своје поступке? И тако док траје представа ви сте несвено у лабораторији за проучавање времена.
Кажем лабораторији, јер хтели ви то или не, део сте огољене сценографије, део сте снова употпуњене костимографијом Лане Цвијановић.
Дејвид Британ говори да је порука Лајтмановог текста: да су људи најсрећнији ако живе у садашњем времену. Још додаје да је прошлост неповратно прошла и као таква остаје да живи у нашим успоменама. Садашњост представља проводник за наша чула и платформу за наше деловање. Будућност представља базу свих наших надања, жеља и осећаја напретка. Наравоученије: време је живот.