Крњача и даље без канализације

Први систем одводних канализационих цеви изграђен је око 2500. године пре нове ере у долини Инда, а данас у београдском насељу Крњача, које броји око 100.000 становника и налази се на само пет километара од центра Београда, тај проблем и даље није решен. Иако готово да не постоји особа која није чула за проблем канализације у Крњачи, тешко је заправо замислити са каквим се проблемима сусрећи мештани са леве обале Дунава.

,,Ја овде живим преко 60 година и откако знам и живим овде стално вичу биће канализација, биће, биће, биће и никада. Кад су избори онда све имамо, све, чим прођу избори нас забораве и ето то је тако“, жали се Марија Пуповац, пензионерка.

Становници Крњаче као главни проблем, осим неиспуњених преизборних обећања и очигледних нехигијенских услова за живот, истичу бригу за своје најмлађе, пошто се вртић налази у непосредној близини септичких јама.

‚‚Пре 25-30 година људи су се овде купали, пецали рибу, данас не можемо да прођемо. Не само каловита, нама је проблем и вртић. Нама вртић плива у фекалијама“, објашњава Радоје Обучина, дугогодишњи становник Крњаче.

Из општине кажу да не постоји питање да ли проблем канализације може да се реши већ да тај проблем мора да се реши. Он је део већег проблема урбанизације целог града, а по Закону о територијалној организацији, општини су везане руке.

‚‚Београд је јединица локалне самоуправе, а општине су делови јединице локалне самоуправе. Нажалост општина нема никакве надлежности ту“, каже Љубиша Ђурић, некадашњи заменик председника општине Палилула.

У јавно комуналном предузећу Београдски водовод и канализација истичу да  решавање овог проблема захтева изградњу колектора на зрењанинском и панчевачком путу и две црпне станице, како би се стекли услови за даљи рад и секундарне прикључаке, који ће повезивати домове и изграђене колекторе.

‚‚Иде се корак по корак, јер како се део система буде заокруживао, стичу се услови да се ради та секундарна мрежа. Сада у овом тренутку веома је тешко то прогнозирати када. Али ето конкрето за ту црпну станицу Крњача 2 у току је тендер до 2018 године би требало да буде завршено“, закључује Марко Лазић, руководилац оперативно-техничког сектора.

Како наводе у  Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда први корак је да у текућој години буду решени проблема у  најугроженим деловима насеља. Законом о планирању и изградњи града добијене су олакшице у вези са беспрамним објектима који су до сада у највећој мери успоравали решење овог проблема.

‚‚Приоритет је да изградимо фекалну канализацију јер се она излива на улице и прави еколошки проблем. Чиста киша није пријатна, али није прoблем. Септичке јаме које људи сада имају тамо су неодрживе због карактеристике простора и високог нивоа подземних вода и они то често дивље пуштају у канале и то је заиста лоше. Тако да је приоритет санирати проблем са фекалном канализацијом, а ово остало јесте неки бољи стандард живота, али то ће бити у некој другој фази“, објашњава Александра Николић из Сектора за припрему и пројектовање.

План развоја водовода и канализационог система на подручју општине Палилула усвојен је 2016. године и представља десетогодишњи план рада коначног износа од приближно 277 милиона евра који ће се прикупити највећим делом из буџета града, уз неопходно кредитирање, донације и могућа удруживања са грађанима.

‚‚План предвиђа да се ови главни, већи канали задрже, а да се мањи зацеве јер просто цела та мрежа потиче из времена кад је Крњача била пре свега пољопривредно земљиште, сада је постала урбани део града и просто није примерено. Поента је да ми у граду немамо ниједно постројење за прочишћење отпадних вода и то је оно што нам је основни корак да бисмо пратили стандарде ЕУ. За насеље Крњача постоји урађен пројекат, постоји чак и добијена дозвола. Рађена је и студија и анализа усвојена од министарства. Може да се деси да Крјача буде једна од првих јер је најдаље отишла по припреми документације и имовинског статуса земљишта“, додаје Николићева.

Док страх људи од евентуалне жутице пуни чекаонице дома здравља у Крњачи, тачан датум решења овог проблема и даље остаје непознаница. Како истичу надлежни, овај проблем ће морати да буде решен пре свега због уласка Србије у Европску унију, међутим, живот у нехуманим условима остаће свакодневница за 100.000 становника Крњаче.