Људи оболели од псоријазе често су одбачени у друштву услед заблуде да је ова кожна болест заразна, а додатно им борбу са болешћу отежавају и неадекватне терапије које се користе у Србији
„ Сазнао сам да имам псоријазу са неких 25 година и то је био јако велики шок за мене, пошто сам знао да је псоријаза једна тешка хронична болест за коју тренутно нема лека. Конкретно ја што сам доживео је да изведем дете у парк, да је парк препун и да нема места где да се седне на клупу, а да ја једноставно сам седим. Људи се склањају јер не знају да псоријаза није заразна. Колико год да сте јаки не можете да се одбраните од тога. Колико год изгледа да сам јак дешава се да утонем у депресију“, каже оболели од псоријазе Владимир Кецић.
У Медицинској енциклопедији Националног института за артритис, мишићно-коштане и кожне болести Сједињених Америчких Држава истакнуто је да псоријазу као кожну болест карактерише појава специфичних мрља ружичасте боје, прекривених белим љуспицама, које се јављају на трупу, лактовима, коленима и темену. Промене се могу јавити и у виду малих тачкица разасутих по кожи или у облику црвенила испод пазуха, на мушким и женским гениталијама, шакама, стопалима и ноктима.
„ Псоријаза је хронична болест и не може се очекивати излечење псоријазе кроз неколико дана или месеци, али се псоријаза може врло успешно контролисати уз добру сарадњу лекара и пацијента и употребу одговарајућих средстава за лечење. Процењује се да преко 150 000 људи у Србији има псоријазу, на срећу мали број има тежу форму псоријазе.”, наводи председник Удружења дерматовенеролога Србије др Жељко Мијушковић.
Гени за псоријазу
Према подацима Националног института за здравље Сједињених Америчких Држава око 2 до 3% популације болује од псоријазе, од тога 2,2% Американаца има ову болест.
Студија коју је спровео Национални институт за здравље Сједињених Америчких Држава међу 26 000 Јужноамеричких Индијанаца показала је да међу њима нема оболелих, што је доказало да на настанак псоријазе утичу климатски услови и генетско наслеђе становништва.
„ Псоријаза може бити генетски условљена болест. Сматра се да 10 одсто популације има гене за псоријазу, а гени се откључавају и псоријаза постане клинички видљива код 2 одсто, а осталих 8 одсто имају гене, али немају болест. Болест у највећем броју случајева не угрожава живот, најчешће је изражен козметички проблем.”, сматра дерматовенеролог Горана Исаиловић.
Од псоријазе обољевају и мушкарци и жене. Најчешће се јавља у периоду између 15 и 25 година старости. На настанак псоријазе утичу фактори попут стреса, траума, конзумације алкохола и цигарета, гојазност, климатски услови, вирусне инфекције, али до псоријазе може доћи и без утицаја ових фактора. Пацијенти оболели од псоријазе имају шансе да уз псоријазу оболе и од неких других болести.
„ Сусрећемо се са великим бројем пацијената који имају неки облик псоријазе, а одали су се алкохолу, пали су у депресију или су пак покушали да изврше самоубиство. Млађе особе претежно се одају алкохолу, док неке од њих чак иду и на другу страну, па се претерано хране, односно склони су преједању, што може довести до погоршања болести. Не постоји податак колико тачно људи у Србији болује од депресије или има неких других проблема психичке природе, а чији је непосредни узрок псоријазно обољење.“, каже психолог Сузана Бановић.
Површине захваћене псоријазом могу бити ограничене на неколико мрља које се перутају, а могу захватити и велике површине коже. Благи облик псоријазе може бити неугодан, а тежи облици могу бити веома болни и могу онеспособити оболелог да обавља свакодневне активности.
„ Око 10% укупног броја оболелих од псоријазе, односно 15 000 људи у Србији има тешку форму псоријазе, када болест обухвата велику површину коже, преко 90% површине коже или се рецимо јавља на зглобовима, што такође спада у тешку форму псоријазе. Такву форму прате такозване придружене болести, то су управо болести које остављају тешке последице него само оно што видимо на кожи. Већа је придруженост са гојазношћу, повећаним нивоом масноћа у крви, а самим тим је повећан ризик од настанка метаболичког синдрома, све то заједно доводи до повећаног крвног притиска“, каже дерматолог Клиничког центра Србије др Мирјана Милинковић.
Зараза или заблуда
Псоријаза није заразна болест и не може се пренети другим особама, ни директним контактом, ни капљичним путем, али ни сексуалним контактом. Поједини припадници друштва и даље су у заблуди да је псоријаза заразно обољење. То је разлог избегавања оболелих и њихове изолације из друштва, што код болесника доводи до повлачења, несигурности, депресије и стварања осећаја ниже вредности.
„ Сасвим је сигурно да људи када се сусретну са овом болешћу имају великих проблема и да им је подршка неопходна, најбоље би било да им се породица и људи из блиског окружења посвете и помогну им да прихвате своје обољење. Неки од оболелих једноставно мисле да их окружење не прихвата и да су дискриминисани, у уствари ствар је у томе да они сами себе не прихватају као особу која има псоријазу, јер је тешко поднети да се нешто не лечи и да је још то све и видљиво.“, сматра психолог Сузана Бановић.
Од псоријазе могу оболети сви. Неке од славних личности нису скривале да су у неком тренутку живота оболеле од псоријазе. Тако псоријазу има ријалити звезда Ким Кардашијан, као и њена мајка Крис Џенер, манекенка Кара Делевињ, али и певачица Бритни Спирс. (извор ОнаПортал)
Анкета спроведена случајним узорком од 100 испитаника међу студентима Београдског универзитета показала је да 70 % студената зна да псоријаза није заразна, док 8 % целокупног узорка никада није ни чуло за псоријазу.
Неадекватно лечење
Први знаци псоријазе манифестују се на телу у виду печата црвене боје који сврбе, а након неког времена почињу да се перутају. На почетку болести примењује се терапија кремама, како би се масним подлогама скинуле љуске са оболелих места.
„ Људи са тегобама налик на псоријазно обољење би требало у што краћем року да се јаве како би им се успоставила одговарајућа терапија. Нека кожна обољења личе само на псоријазу, тако да неадекватна употреба на своју руку мелема и крема неће помоћи. Млађе особе услед стреса чешће траже помоћ, јер им се појаве мањи печати, као нетолеранција на храну или нешто слично, али то је далеко од кожног обољења и псоријазе.”, сматра докторка опште праксе Милена Мицковић.
Особе оболеле од псоријaзе често наводе да су изложени друштвеној, али и социјалној дискриминацији услед немогућности добијања одговарајућих терапија. Републички фонд за здравствено осигурање финансира савремена лечења болести као сто су реуматске болести, Кронова болест, улцерозни колитис, али не и псоријазу. За ове болести омогућена је биолошка терапија која се у свету користи и за излечење псоријазе. Тешке форме псоријазе немају адекватну терапију у Србији, јер је за њихово излечење потребна биолошка терапија.
„Ми нажалост немамо регистар оболелих од псоријазе у нашој Земљи, немамо регистар за многе болести. Регистри су веома битни, битни су пре свега за Министарство здравља и за нас лекаре да знамо колико пацијената болује од одређене болести. Када знамо колико их болује и коју форму болести имају, касније можемо да планирамо и адекватно лечење тих пацијената.“, каже председник Удружења дерматовенеролога Србије др Жељко Мијушковић.
Терапије које су доступне оболелима од псоријазе у Србији јесу топикална терапија, фототерапија, лекови у облику таблета и ињекција, креме за опекотине. Алтернативни видови терапије јесу фитотерапија ( лечење биљним мелемима) и терапија рибицама.
„ Неопходно је спречити социјалну дискриминацију, а још битније је да искоренимо дискриминацију неадекватног лечења, то јест терапије, где су лекари беспомоћни. Треба омогућити биолошку терапију пацијентима, као и омогућити фототерапију већем броју оболелих јер би се број оболелих смањио за 30 процената само уз фототерапију.“, каже председник Удружења „ Пацијенти против псоријазе” Горан Филиповић.
Према препорукама из 2013. године датим Међународним консензусом за оптимално лечење псоријазе код болесника у земљама у транзицији, препоручена је примена метотрексата и циклоспорина, биолошке терапије и комбиноване терапије.
„ Од пре пар година псоријатичари су добили могућност да плаћају учешће за куповину лекова од 50 процената, али то је до шест хиљада динара месечно и није мали износ за некога ко има малу плату или пензију, а да не говорим о онима који су незапослени. Такође су и лекови који се користе у Србији за лечење псоријазе застарели, тако да би се уз регулисање ових питања дошло и до смањења социјалне дискриминације.“, сматра председник Удружења „ Пацијенти против псоријазе” Горан Филиповић.
Алтернатива
Републички фонд за здравствено осигурање на листу одобрених лекова није уврстио лекове који се користе у Европи за лечење псоријазе, као ни могућност употребе биолошких лекова и биолошке терапије за оболеле од псоријазе. На српском тржишту велики је број алтернативних препарата и лекова који се користе за лечење псоријазе. Неки од њих су на биљној бази, тако да углавном умирују отеклине и ужарена места оболелима. Иако неки од препарата који се могу наћи у слободној продаји без препоруке Републичког фонда за здравствено осигурање помажу и ублажавају сипмтоме псоријазе, неадекватна терапија и непроверени препарати могу довести и до погоршања стања.
“У алтернативној, као и у званичној медицини понекад и плацебо може да има резултате. У фитотерапији има свега и свачега, нешто од тога помаже, било да су чајеви или креме на бази биља, али у великом броју случајева они немају позитиван ефекат. Било је чак случајева када су пацијенти користили мелеме од којих им је кожа још више букнула. Терапија рибицама је популарна, али рибице гризу и скидају задебљања са коже, али не лече болест. Здрав начин исхране и употреба биљака помажу, јер не постоји универзалан лек који свима одговара”, каже дерматовенеролог Предраг Мајцан.
Управа за храну и лекове Сједињених Америчких Држава је у марту 2015. године одобрила лек за лечење одраслих оболелих од псоријазе, под називом „секукинумаб“, који се убризгава испод коже. Показало се да је током третмана над више од 2.400 људи, 75 одсто пацијената осећало побољшање. Нови лек доступан је на америчком и европском тржишту, али не и у Србији.
Последњи радови
Наука и уметност5. фебруар 2017.Наполеон Бонапарта – демон или божанство
Вести из несвести5. фебруар 2017.Мали пас великих могућности
Вести из несвести5. фебруар 2017.Бонтон за риболовце
Вести из несвести5. фебруар 2017.Тајна шампањца