Прилаз Валети изгледа као панчевачка аутобуска станица. Неколико перона, међуградски аутобуси, таксисти и путници са коферима. Топло је, спарно и бучно, у ваздуху је влага а одећа се лепи за нас. Око малог кружног тока окупљено је мноштво возила и људи, а никоме се не жури. Иза њега су велике зидине и пут који води ка капији. Уопште не делује као да се кроз њу улази у један од најлепших средњовековних градова.
На Малту смо стигли 5. августа авионом. Аеродром је мали попут оног у Тивту, испред је аутобуска станица и понеки таксиста. Ушли смо у аутобус Х4 а возач нам је рекао да не морамо да платимо карту и да пазимо на кофере пошто има пуно кривина. Возили смо се до Валете и посматрали део острва. Улице којима смо пролазили су биле хаотичне, као и цела Малта. Путеви су уски и кривудави, зграде неравномерно распоређене, постоји много изненадних скретања и кружних токова. Осим пар делова који су пусти у централном делу острва, скоро цела земља је насељена. Иако се имена градова смењују, делује као да је све део истог насеља, јер нема преласка из једног места у друго. Главни град Валета налази се нa северном полуострву Шеберас, које окружују две велике луке.
На улазу је раније стајала величанствена зграда опере која је саграђена у 19. веку и срушена током Дугог светског рата. Сада личи на неку хеленску рушевину или на античко позориште. Када смо ушли унутар зидина града, са позорнице се чула музика. Оперски певачи су вежбали за сутрашњи наступ, а њихова нумера је целом тренутку пружила неки филмски осећај. Иза опере налази се статуа Жана де ла Валете, Великог мајстора Реда Светог Јована. Он је 1566. године поставио камен темељац овог града, након окончања велике опсаде Малте, па тако по њему данас носи име. Малтежани га зову и ”Ил белт” – што значи ”град”.
Валета је шарена, стара, модерна, камена, помало нескладна и хаотична, као и њена историја. Сви који су живели у њој оставили су свој траг, тако да се не може одредити јасан стил у ком је саграђена. Улица Републике протеже се низ цео град, а пресецају је друге мале паралелне улице. Један до другог налазе се Бургер Кинг, Томи Хилфигер, Банка Валете и Национални музеј археологије. Модерни кафићи саграђени су испред цркви, луксузне радње налазе се у каменим зидинама. У једној улици се налазе само ресторани, док су у другој суд, зграда председника Владе, седиште Малтешке скупштине и још неколико цркви. Саобраћај је ограничен и већина улица су претворене у шешачке зоне.
Од првих насељеника 2.500. г.п.н.е, преко Византије, Краљевине Сицилије, Светог римског царства немачког народа, Малтешких витезова, Наполеона, Велике Британије, па све до Другог светског рата, Малта је имала различиту власт и шарену историју. Свима је био важан стратешки положај острва, а посебно Валете, па су се трудили да је преузму. Град излази на море са три стране, а окружују је две природне луке, тако да је веома погодна за трговину, али и све друге послове који су се одвијали на релацији Африка-Европа. Малта и данас има удео у светској трговини, јер бродови из целог света пристају у њене луке и користе локалне услуге. Валетин положај јој такође омогућава добру одбрану, посебно након подизања камених зидина, осматрачница и кула, што је још један разлог историјских борби које су се овде водиле.
У Валети живи око 6.000 људи, али нема пуно Малтежана. Они своје станове издају туристима и радницима, од зграда су направили хотеле, од подрума ресторане и продавнице, а чак су и старе радионице и гараже претворили у мини станове за издавање. Били смо смештени у каменој кући у којој је ноћу било хладно, дању влажно, а на зидовима су висиле слике Малтешких витезова и католичких светаца. Малтежанин који нас је дочекао, као и сви остали становници, прича савршен енглески, иако са комшијама разговара на малтешком језику. Осим тога су углађени, фини и веома добри трговци. На сваком становнику се може видети бурна историја острва, јер изгледају као арапско-енглески католици. Они станују у вилама у централном делу острва, а у Валету долазе само да покупе кирију.
У ресторанима пасту спремају кувари са Сицилије, а служе је уз француско вино. Намештај у баштама кафића је из Холандије, а на улицама стоје старе енглеске телефонске говорнице. Воће на пијаци је из Африке, а роба у супермаркетима је америчка. Конобари су из Македоније, а свештеници италијани. Радници су на Малту дошли из Србије, Либије, Бугарске, Сомалије, Етиопије, Грчке, Туниса, а док раде слушају српски фолк. Историја и географски положај овог острва довели су до тога да је Валета добила најбоље ствари из целог света и спојила их тако да изгледају потпуно природно.
Због мешавине различитих стилова, укуса, језика и националности, у Валети се осећате као код куће. Већ после два дана имате омиљен кафић, паста бар, клупу на тргу и камион из ког се продаје воће. Осећате се као да ту припадате, да сте се стопили са околином која вас је у потпуности прихватила. А после недељу дана знате све пречице и помажете туристима да се снађу. Постали сте део Валете, а она вас је прихватила као свог грађанина. Тада схватите зашто је толико народа желело да се баш овде насели.
Последњи радови
Вести из несвести20. јун 2018.Шта Срби раде на UpWork-y?
Студентски радови20. јун 2018.Палата инвалида и вечни живот
Интервју недеље20. јун 2018.,,За ову земљу вреди умрети“
Интервју недеље8. јун 2018.,,Чување вредности заједнице је најрадикалнија политичка опција”