Плешите, плешите иначе смо изгубљени

Нови филм прослављеног немачког редитеља Вима Вендерса о чувеној кореографкињи Пини Бауш пронашао је пут и до наших биоскопа. У сат и по времена колико траје ово уметничко остварење упознаћете рад чувене Пине која је кроз композицију игре и покрета изражавала најдубље људске емоције.

     ,, Постоје ситуације наравно које те у потпуности оставе без текста. Само можеш да упреш у ствари. Речи такође не могу да призивају ствари. Tада плес ступа на сцену….“- Филипина, Пина, Бауш  (1940-2009), немачка кореографкиња модерног плеса и балета.

bausch2-6587

     Када је 2009. у 68 години преминула Пина Бауш, режисер Вим Вендерс се нашао у озбиљном проблему. Почео је са радом на биографској причи о немачкој кореографкињи а њена изненадна смрт,  два дана након што је сазнала да болује од рака, променила је целокупну првобитну концепцију филма. На срећу свих поштовалаца лика и дела Пине Бауш али и Вима Вендерса наствљено је са радом на овом биоскопском остварењу. Филм је својеврсни омаж Пинином раду, авангардној уметности, лепоти покрета уз оригиналну игру светлости и сенки, уз експресију осећаја који покрећу људски живот и најдубље емоције.

     На самом почетку треба рећи да је овај филм уметнички и да није за сваког, просечног гледаоца. Филм нема такозвану класичну радњу и није класично биографски, о животу главне јунакиње. У биоскопској сали за време пројекције могли су се у полумраку опазити људи који су заспали у току филма иако је он јако чулан.  Прави доживљај Пинине уметности дају и њени сарадници, играчи њеног вишенационалног такозваног плесног театра. Како је било сарађивати, играти и живети са Пином сазнајете  плесом, изјавом, покретом, изразом…

     Од прве сцене увучени сте у Пинин свет. А у првој плесној тачки можете доста тога закључити о њеном слободном и феминистичком ставу иако га је изражавала кроз покрете и игру. О експлоатацији жена, поробљавању женског духа, суженог избора али и проблемима који са собом носи абортус Пина је говорила кроз израз који тело, речитије од самих гласова, преноси.

     Отуђење, самоћа, потреба да неком припадате и да вам неко припада, бес, срџба, сујета, страх,све слабости и несавршенства која чине људска бића представљене су на нов, оригиналан начин, уз сценографију и музуку која прати свако осећање. У филму сазнајете и доста о трупи плесача који су Пину пратили на турнеји и однос који је свако имао са њом. Сви су се сложили са једном чињеницом, а то је да је Баушева била модеран доктор која је кроз свој плесни театар спроводила терапију над публиком која је гледала њене представе. Сваки члан Пининог Вуперталовог плесног театра послао је поруку својој учитељици, идолу, пријатељици… По једна мисао изражена у пару или соло представама речитија од сваке изјаве која прати живот све до смрти.  

nelken-9911

      Критике њених кореографија могле су се свести на реченицу да је Пина главни интерпретатор Сигмунда Фројда у уметности. То показује и Вим Вендерс, иначе њен лични пријатељ, у филму. Сцене се ређају за сценом, игра за игром, плес за плесом. Жене су у једноставним, обичним дугим хаљинама уз тело, а при крају лепршавим, док су мушкарци углавном у паталонама, без горњег дела одеће или у кошуљи. Сви су углавном боси. Ништа не треба да омета плесача у јединственим покретима који се понављају а управо то понављање говори о неизмењеним карактерима људског бића.

     Најтеже животне приче, исказане кроз покрете људског тела, чине нешто што није ни балет, ни драма али ни опера. Вим Вендерс је добро уклопио све елементе приче без радње. Као у Клубу Буена Виста, који говори о кубанској музици и музичарима,  успео је да овог пута уместо мелодије кроз плес опише начин живота једне велике уметнице. Тако је   придобио и гледаоце који су се путем филма први пут упознали са радом чувене Пине Бауш.    

im

http://youtu.be/LGKzXUWAjnI