Студентски радови

Муслимани незадовољни својим положајем у Београду

10. децембар 2011.
Aleksandra Krsmanovic

У главном граду не постоји муслиманско гробље,а постојећа џамија не задовољава потребе великог броја верника

Мухамед Јусуфспахић, муфтија србијански сматра да се не поштују довољно закони о верским заједницама јер муслимани иако чине 10 % становништва главног града имају само једну џамију.       Муслимани у Београду већ годинама безуспешно покушавају да добију своје гробље а често скрећу пажњу и на недостатак молитвеног простора. Исламска заједница Србије, је добијала разна обећања а конкертно решење никада.У главном граду,према подацима ове верске организације,тренутно живи око 24.000 муслимана.

    ,,Када се узму у обзир све молитве,којих је пет дневно,око 2500 људи недељно посети Бајракли џамију.Џамија са галеријом не премашује површину од 130м2. Треба ли да објашљавам зашто Исламска заједница Београда користи још неке објекте,претежно куће,купљене или изнајмљене,за молитвене потребе.Имамо око хиљаду муслимана који се редовно моле. Број би могао достићи и 10 000,ако би верска права муслимана била испоштована. Џамије су потребне муслиманима Београда јер они живе на подручју свих београдских општина,и тешко је из Чукарице и Раковице стизати на Дорћол ради молитве. А људи и то раде,свакодневно и по два пута“ , каже Јусуфспахић.

Бајракли џамија

То је једина џамија у центру Београда, назив је добила по барјаку којим се давао знак другим џамијама за почетак молитве. Подигнута је између 1660. и 1688. То је једина преостала џамија на тлу Београда а некад их је било 273. 18.марта 2004. оштећена је када  је напала и запалила  организована група хулигана.

Он је и посебно истакао да је проблем што муслимани немају где у Београду да буду сахрањени онако како им вера налаже. ,,Проблем сахрањивања муслимана у градовима србијанским више говори о Србији и о примени закона о мањинама и о правима људским него о било чему другом“, сматра муфтија.

   Неки од горућих проблема муслимана у овом граду су и кадровски недостатак,премало вероучитеља и верских школа као и непостојање Исламског културног центра.

     Александар Раковић,представник Министарства вера,каже да је највећи проблем за Министарство то што постоји дубока подела у Исламској заједници,која их спречава да успешно решавају нека питања.

   ,,Ми смо се сада суочили са чињеницом да овде делују две Исламске заједнице – Исламска заједница Србије и И сламска заједница Санџака и и подела између њих је толико дубока да ту не може да дође до преговора.Министарству би скинули велики терет са леђа када би било договора,јер би нам олакшали доношење неких важних одлука“,каже Раковић.      

      Он је истакао и да је Министарство покушало да организује дијалог,али без успеха јер једна страна увек кочи те преговоре.

     Што се тиче положаја муслимана у Београду,Раковић не пориче да постоји посебних проблема али генерално гледано права муслимана по њему нису угрожена.    

    “Нисам чуо ниједан аргумент који би одредио да су муслимани у овој земљи угрожени и не видим да нам је иједан народ на овим просторима ближи од муслимана“, истиче Раковић.

  Он подсећа и да је Министарство вера уложило знатна средства за обнову Бајракли,за изградњу Исламске заједнице Београда као и да плаћа школарине ђацима неких исламских верских школа.

    На чињеницу колико је важно за једну државу да поштује права мањина указује и др.Мирољуб Јевтић,професор Факултета политичких наука.

    “Без разумевања улоге коју религија има у друштву а посебно у политици,није могуће успешно водити државну политику. Више је него неоспорно да су муслимани део мањине србијанског политичког миљеа и део целокупне ситуације која овде постоји. Без разумевања онога што муслиманима треба и без уважавања муслиманскиг захтева није могуће водити складну политику“, објашњава проф.Јевтић.

   Он је и подсетио на то да је религија доминантан фактор на овим просторима и да без консензуса између мањина и већинског народа нема нормалног функционисања државе.