Студентски радови

Ћирилицом пишемо све мање

27. децембар 2011.
Aleksandra Krsmanovic

 

                                                                              

У свету сваки дан умре један језик. Да ли је српски следећи?

  Забрињавајући је  податак да више од половине ученика старијих разреда Основне школе у писању меша ћирилицу и латиницу,а трећина њих чак употребљава и слова из других језика,најчешће из енглеског.  Ако се овај тренд настави,нашем језику и писму није светла будућност. 

 Тешко је проћи улицом а да видимо неки од назива ресторана,бутика и продавница исписан ћирилицом. Имамо своје писмо којим се разликујемо од других,али за нас важи изрека ,,Туђе слађе“, па тако све више избацујемо ћирилицу и користимо латиницу. 

Психолог и социолог Александар Милић,ово види као кризу идентитета нашег народа. ,,Ово јасно говори да је српски народ запао у кризу идентитета  и да не поштује свој језик,писмо и културу онако како то поштују сви европски народи“,сматра Милић.Он сматра и да је  главни узрок зашто Срби не посвећују довољну пажњу ћирилици и тај што су се несвесно почели удаљавати од свог идентитата и идентификовати са другима. ,,Српски народ је запао у кризу идентитета. До тога је прво довео комунизам,а потом поледњи рат и сатанизација и православља и српског народа.Све је то довело у стадијум Србе да се стиде себе и врло често,несвесно,игноришу ћирилицу као кризу властитог идентитета“,каже Милић.

   Стање са ћириличниим писмом није ништа боље ни у другим републикама у окружењу где живе Срби. У Босни и Херцеговини је Уставом загарантовано коришћење и ћириличног и латиничног писма али у Федерацији Босне и Херцеговине све се више избацује ћирилица. Ништа боља слика није ни у Републици Српској, и тамо се може приметити слаба употреба овог писма.  Све је мање  назива места и градова исписаних ћирилицом. Чак и у крајевима који се поносе хајдучком српском историјом,попут Мањаче или Романије,највећи број ресторана и кафана исписан је латиничним писмом.

  Професор и књижевни критичар,Душко Певуља, такође истиче да ћирилица јесте у инфериорном положају у односу на латиницу.

,, За то нису једино и искључиво мерило само натписи и називи кафића,ресторана или бутика. Јача позиција латинице произилази из тога што глобалзација узима данак, по инерцији сви преузимамо латиницу“,сматра проф. Певуља.

  Раде Удовичић,из удружења ,,Ћирилица“,сматра да је на заборав ћирилице утицала немарност српског народа за своје вредности.

,, Срби су подложни да као народ у целини прихватају друге вредности,а да не чувају своје. Писмо представља језик,а језик народ. И зато нема народа без језика,ни језика без писма. Ми се залажемо за поштовање наше културе,традиције,обичаја,нашег језика и писма“, каже Удовичић. Упозорава и да је српска ћирилица истовремено и велики драгуљ светске културе и да би за светску цивилизацију било погубно да то писмо нестане.

   Европска Унија и ћирилица

  Стручњаци за језик наводе и да је најчешће оправдање за избацивање ћирилице то што наводно странци не знају да је читају,што је веома обориво објашњење.  Ако странци не знају језик,онда ни латиницу не знају да читају. Грцима то не смета да користе свој алфабет иако живе од туризма и странаца.  Сви натписи у тој земљи написани су на грчком алфабету и на енглеском. Бугарска влада изборила се да јединствена европска монета,поред латинице и  грчког алфабета,буде написана и ћирилицом,ито онако како се пише на бугарском. Тако да је назив јединствене европске валуте и у свим преводима докумената ЕУ  на бугарски језик ,,евро“ а не ,,еуро“.