Жарко Лаушевић, живот и “дело“

Жарко Лаушевић, живот и “дело“

“Наравно, ја нисам слободан човек. Човек који је убио никада више не може бити слободан. Слобода више никада не може бити моја реч. Слобода је право других да кажу шта мисле о мени, слобода је да ме “слободе“, својатају, мрзе и мрцваре. А ја више и не знам шта значи та реч? Је ли то можда само сећање да сам једном као дете трчао око Биљарде и био срећан, или је слобода онај тренутак када сам одлучио да напишем ову књигу?“, речи су са полеђине књиге, “Година прође, дан никад“ Жарка Лаушевића, у којој он описује догађај који му је променио живот, и због кога је побегао, у страху од “крвне освете“, у Америку.

  Жарко Лаушевић је рођен 19. Јануара 1960. године на Цетињу, у Црној Гори. На Факултету драмских уметности је дипломирао глуму, 1982.године, у класи професора Миленка Маричића. Прву улогу је добијо у ТВ серији “М.В.“, са осамнаест година, а “Савамала“ је био Жарков дебитантски филм.

  Сматран за једног од најбољих југословенских глумаца, током осамдесетих година прошлог века, играо је много главних улога у филмовима и серијама. Године 1984. је играо Шиљу у серији “Сиви дом“ која је била у врху гледаности и што му је донело велику популарност, која је све више расла. Своју уметност и способност претакања себе у друге ликове испољио је и у великом броју филмова од којих су најпознатији “Шмекер“, “Официр с ружом“, “Браћа по матери“, “Бој на Косову“ и филм у којем је последнји пут одиграо филмску улогу, 1999. године “Нож“.

  На сјајан почетак каријере овог глумца сенку баца последња јулска ноћ 1993. године. Испред кафића “Епл“ (apple) у Будви, те ноћи је започета свађа, у којој су учествовали Жарко и његов брат Бранимир, и још тројица момака, а окончана трагично, казном од Бога по Лаушевишћевим речима “Мора бити да смо нешто тешко згрешили сва тројица. И њих двојица, и ја, па нас је Бог тако саставио 31. Јула ’93. Да њих казни мојом руком. Мене њиховим главама.“ Жарко је због играња контраверзнх улога у позоришту добијао многобројне претеће поруке и његова безбедност је била угрожена, због чега је на препоруку полиције добио дозволу за ношење оружја. Оружје које је носио био је пиштољ ЦЗ-99. Из тог пиштоља је те ноћи испалио 13 метака и усмртио двојицу и ранио једног од тих момака са којима су се он и његов брат сукобили.

  За убиство Жарку Лаушевићу је суђено у више наврата. На првом суђењу му је одређена казна од 15 година затвора, која је након жалбе смањена на 13, 1994. године. Након утврђивања да суд у Црној Гори није узео у обзир то, да је глумац пуцао у самоодбрани, Савезни суд је поништио претходну пресуду и нова је донета 1998.године, када је осуђен на 4 године затворске казне, због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је он већ ‘одлежао’ у затвору 4 године и 7 месеца, одмах је пуштен на слободу. Врховни суд Црне Горе, 30.марта 2001. преиначује пресуду, и она је враћена опет на 13 година, али је Лаушевић у међувремену отишао у Сједињене Америчке Државе, одакле се није вратио, па му у случају повратка у Црну Гору прети одржавање остатка казне.

  И то да ли га очекује одржавање казне у црногорском затвору није тако једноставно, као ни цео Жарков живот. У време када је црногорски суд 2001. Године, одредио казну за Лаушевића, држава је била Југославија, она држава из које је отишао. Југославија се касније поделила на Србију и Црну Гору, као две суверене државе, па се поставља питање држављанства Жарка Лаушевића, јер ако је српско, Србија као држава нема обавезу да свог држављанина изручи другој држави, а ако је црногорско, великог глумца очекује још 8 година и 3 месеца затворске казне.

  Жарко је након првог брака, из ког има ћерку и сина, и који је окончао пре одласка у Америку, ушао и у други, и сада живи са својом женом, њиховом заједничком ћерком и ћерком из првог брака његове жене, у САД-у, где је покушао да настави и глумачку каријеру и заиграо је у Њујорку, у представи “Емигранти“. Ни у САД-у нема мира када је у питању његов однос са правосуђем. Штампа у Србији је 2009. извештавала како је Жарко Лаушевић, због немања потребних докумената за боравак и рад у Америци, притворен и да је суочен са могућом депортацијом назад у Србију, међути, суд у Њујорку му је 14. септембра ове године укинуо притвор, али је случај још у току.

После око једне деценије без Жарка на нашој медијској сцени, сем у понеком од његових стрих, доброх, филмова, вратио се кроз своју књигу “Година прође, дан никад“ која нам прича о два његова живота, оном од ноћи убиства и дана проведених у затвору, и оног од када је трчао око Биљарде као дете, па до онда када нам је улепшавао дане својим улогама, било са биоскопског платна, било на сцени у позоришту. Цео први тираж књиге је распродат за само неколико дана.