Књажевац, наша мала Венеција

Општина Књажевац се налази у источном делу Србије, уз границу са Бугарском, улази у састав Источне крајне. По површини од 1202 км, представља четврту општину у Србији, а сачињена је од једног градског и чак 86 сеоских насеља. До 1859. носи име Гургусовац, по голубима гургусанима, а након тога мења назив у Књажевац по кнезу Милошу Обреновицу.
По доласку у овај мали град, може се видети призор као са разгледнице, зивописне улице и архитектура никог не остављају равнодусним, па нису ни чувеног архитекту Лекорбизијеа, који је о свом боравку у Књажевцу оставио цртеж.
У центру града, пажњу привлаче шарене мале куће, старије градње, које су поређане дуж реке. У тим кућицама, налазе се занатске радње, продавнице, бутици, и по неки кафић. Река која протиче кроз Књажевац је Тимок, а на њему саграђено је чак седам мостова. Некада су кроз центар града пролазили чамци, у којима су се рађале и прве љубави, данас тих чамаца нема, али је остао назив мала Венеција. На једном од тих седам мостова, на дрвеном мосту до кога долазимо пролазећи кроз шеталиште окружено дрвећем, се налазе катанци, те је од скоро добио име мост љубави.
У самом центру града, налази се спомен парк како га суграђани називају, он представља групу епиграфских споменика који говоре о историји Књажевца и посвећен је свим жртвама ослободилачких ратова. Споменици су беле боје, а међу њима пажњу привлачи најстарији споменик палим борцима у српско-турским ратовима. Поред епиграфских и рељефних споменика доминира и капија са стријумом и сунчаним сатом.
У току шетње може се видети једна кућа, какве нема на сваком кораку, то је некада био дом Александра Аце Станојевица, радикалског првака, а данас је то музеј града. Овде као да је време стало крајем 19. века. Могу се видети различити експонати добијени од старих породица, подсећају да је Књажевац једна од најстаријих вароши у Србији.
Недалеко од Књажевца налази се архео-етно парк Равна, осам километара северно од центра. На чудан начин етно мотиви и традиција преплићу се са далеком историјом. Амбијент нас враћа у прошлост, куће грађене од бондрука, огњиште, троношци, ту је и казан за печење ракије. На тимакум минусу пронађен је кип Диониса, Бога вина, а у подруму једне од кућа налази се музеј вина. Књажевац је познат по виноградима, доброј храни, и квалитетном вину.
На брду северозападно од града, изграђена је Џервинова вила, по узору на замак у бањи Карлебад у Чешкој. Некада је ова вила била велелепна грађевина, са 85 ари засађеног винограда, у власништву Ђорђа Цветковића. Данас нажалост она није више одличје престижа, већ је комплетно уништена. Поломљени су прозори, ишарана графитима изнутра, ђубре свуда унаоколо, а ноћу је често склониште наркоманима. На први поглед, иако је у лошем стању, она идаље привлачи посетиоце, својим специфичним стилом градње.
Путописци Књажевац описују као ваздушну бању, а на само 5 километара од града је бањски извор Ргошка Бањица. Људи су почели да се купају на овом месту ради излечења још у турском добу. Почетком двадесетог века овде се граде и прва купатила, која су и данас у функцији. Овде можемо затећи најчешће старије људе, који имају неких здравствених проблема, и од раних јутарњих сати уживају у пријатном купању и зеленилу које чини овај амбијент посебним. У склопу овог природног базена, налазе се и летњиковци у којима често млади узивају уз роштиљ.
Што се тиче ноћног живота он је и те како присутан у Књажевцу, иако последњих година важи за пензионерски град. У њему се викендом може чути најразличитија музика из оближњих кафица, пабова и кафана. Кафане, тамбураши и домаће вино, је оно што симболизује ноћни живот у овом граду. Књажевчани су јако добри домаћини, те се из њихових кућа никада не излази празних стомака. У облишњим кафанама, могу се пробати различити специјалитети, од којих се издваја препржољ, који је искључиво карактреристичан за овај крај.