„Глумим због публике, због њихових осмеха, њихове среће“

Слободан Стефановић, првак „Позоришта на Теразијама“, један од водећих глумаца мјузикла у Србији говори о својој каријери, мјузиклу, синхронизацији цртаних филмова и плановима уочи премијере анимираног филма „Певајмо“ („Синг“).

У којој мери је представа „Бриљантин“ утицала на вашу каријеру?

Представа „Бриљантин“ је била прекретница моје каријере, јер сам са том представом започео своју професионалну каријеру у „Позоришту на Теразијама“, једином музичком позоришту у Србији. Дошао сам на аудицију те 2001. године, и био сам примљен као стални члан „Позоришта на Теразијама“. Прва представа коју смо радили била је „Бриљантин“.Tо је и најдуговечнија представа коју сам играо,скоро тринаест година. Прво сам играо лик Роџера, а после тога сам био Винс Фонтејн. Уживао сам играјући ту представу, певајући познате сонгове, увек је било дупке пуно и увек је било интересовања.

Каква је будућност мјузикла у Србији, с обзиром да је „Позориште на Теразијама“ једино музичко позориште код нас?

Светла, наравно да је светла. Ми смо се профилисали као музичко позориште још пре неколико година одлуком тадашњег менаџмента и управе под вођством Мише Вукобратовића и кренули да радимо само лиценциране мјузикле. Публика је препознала наш труд и рад, тако да смо дефинитивно најпосећеније позориште у Београду. Карте су сваки пут распродате и то није случајно. Иза свега тога стоји огроман рад, пожртвовање и дуги, дуги низ година усавршавања у области мјузикла.

Сарађивали сте са Четом Вокером, какви су утисци?

Сарађивали смо први пут 2007. године када смо радили представу „Кабаре“ и та представа је била врло успешна. Чини ми се да сам урадио једну од најбољих улога у свом животу, Церемонијал мајстора (Master of Ceremonies) у „Кабареу“. Затим смо сарађивали 2009. године када сам добио стипендију за његову школу „Џејкоб’с Пилоу“ у Масачусетсу у Америци. На сву нашу срећу, Чет Вокер долази сваке године овде сa Билом Хејстингсом и држи десетодневно предавање запосленима у позоришту. Постала је традиција да сваке године двоје људи из наше земље одлазе на усавршавање у Америку. То нам заиста много значи, отвара неке нове видике и говори нам које су то нове тенденције у свету, шта је то ново у свету мјузикла.

Рекли сте да је сан сваког глумца који глуми у мјузиклу да буде главна улога у „Фантому из опере“. Каква су очекивања од те представе?

Био сам у Лондону пре десетак дана да погледам „Фантома из опере“ и да мало уживам у Лондону, пошто је то мој омиљени град. Очекивања су заиста велика, купили смо права тако да ће се „Фантом из опере“ изводити у „Позоришту на Теразијама“ од следеће сезоне, дакле од јесени 2017.године. Знам само да ћу од следеће сезоне бити нови Фантом. То је заиста једна од најзахтевнијих певачких, извођачких представа које ћемо икада имати, јер „Фантом“ је у неку руку опера. Пред нама је велики рад и доказивање да то можемо, сем што хоћемо.

Како усклађујете ангажман у „Позоришту на Теразијама“ са осталим ангажманима у филмовима и серијама?

Тренутно снимам „Синђелиће“, пре тога сам снимао један филм и могу да кажем да баш тешко усклађујем, али све оно што се воли, ако имате добру организацију, може лако да се постигне. Када немам ангажмане у позоришту у току дана, тада сам слободан да радим друге послове као што су снимања филмова, серија, цртаћа… Управо смо сада снимили биоскопски цртани филм „Синг“ чија премијера ће бити 22. децембра. Играм коалу, лик коме је у оригиналној синхронизацији Метју Меконахи позајмио глас.

Да ли ћете доћи на премијеру „Синга“?

Хоћу него шта, него шта… Обожавам да се дружим са људима који гледају представе, који гледају то што ми радимо. Волим да чујем утиске, волим да чујем да ли им се свидело или не. Волим контакт са публиком, јер све што радим, радим због тих људи, због њихових осмеха,зарад њиховог задовољства.

Каква је специфичност синхронизације цртаћа, у којој мери се разликује од обичне глуме?

То је мање више техника, нешто што се учи. Ипак, морате да будете талентовани, мора глас да вам буде радиофоничан, да буде мало „картуниш“ што ми кажемо, да умете да трансформишете глас. Нису сви глумци рођени за цртаће, нити сви глумци знају да раде то добро, многи су покушали… Мене су препознали као талента за цртаће, ја сам врло успешно снимао и „Краља лавова“(„Lion King“) и све принчеве у Дизнијевим цртаћима и разноразне животиње, Петра Пана, заиста широк спектар улога. То је нешто што волим и што ми не одузима превише времена.

Која је разлика између деце и одрасле публике?

Деца су непосредна, имају веома кратку пажњу и ако им нешто није занимљиво, изгубе интересовање. Тада видите да нисте нешто добро урадили, зато што не привлачите дечију пажњу. Деца су каткад много непосреднија, отворенија и искренија од одрасле публике.Социјалне норме условљавају да људи понекад буду и лажно љубазни, па онда баш и не знате да ли сте на правом путу или не. Волим сваку врсту публике, важно је да дођу, да гледају то што ми радимо и то је за мене велики успех.

Зашто сте изјавили да од сада глумите само у акционим филмовима?

То је била шала у једном интервјуу,зато што сам летос снимао индијски филм, боливудска продукција је у питању. Имао сам веома значајну улогу , играо сам албанског нарко- боса који је врло вешт у борилачким вештинама. Свидео ми се начин рада у акционом филму и отуд та изјава. Мада, уопште се не бих бунио да се преселим у Индију и снимам само боливудске филмове.Рад је био изузетно напоран али мени је пријао, јер до сада никада нисам искусио тако нешто, први пут сам снимао акциони филм. Премијера је у априлу следеће године у Мумбају, тако да се искрено надам да ћу посетити Индију, што ми је велика жеља. Не знам да ли ће бити београдске премијере, зато што људи нису упућени у индијске филмове, али било би лепо, што да не.

Снимили сте неколико песама, какви су вам планови на пољу музичке каријере?

Што се тиче музичке каријере, ја често наступам са војним оркестром „Станислав Бинички“ када имамо концерте. Осим мог оркестра из „Позоришта на Теразијама“ наступао сам са „Биг бендом“, што је заиста велика част. Не правим музичку каријеру, иако сам мјузикл глумац и ту се подразумева да знате да певате. Никада нисам имао жељу да направим музичку каријеру, да рецимо издам ЦД. То ми никада није падало на памет. Чини ми се да то мени и мојој каријери не треба.Снимио сам неке песме са Ди Џеј -евима, али то је свет коме требаш да се посветиш, да будеш сто посто у томе, а ја поред глумачког посла немам времена да се посветим и музичкој каријери.

Ви сте поборник здравог живота. Колико је здрав живот важан за ваш посао?

Мјузикл као форма је потпуно другачија од свих осталих драмских форми. У мјузиклу морате да имате посебну кондицију како бисте могли да издржите све захтевности једне представе. Ту се игра, пева и глуми, све у исто време и ако нисте утренирани и ако се не бавите собом на прави начин, онда не можете ни да издржите интензивна три сата на сцени. Лако се зарђа ако се уљуљкате и ако кажете ја то могу и шта ме брига, па почнете да се извлачите на стаж и на пређашње искуство. Тога сам срећом постао свестан већ од мојих глумачких почетака. Редовно вежбам, редовно идем у теретану, редовно трчим, редовно радим вокалне вежбе. И уживам у свом послу као никада до сад.