Мрачне кишовите калдрмисане улице са украсним фењерима, страшне приче из ових крајева које голицају машту, густе шуме и оронули дворац на једној стени део су описа Трансилваније, земље познате по легенди о грофу Дракули. Путовање у Трансилванију не доноси никакву трансценденцију или транс, без обзира што сте са друге стране границе. Али, можете слободно рећи да се налазите „преко шума“, јер тако гласи латински назив за ову централну област Румуније. Сам чин одласка на непознато место је на неки начин страшан, а ако је ово прегруб израз, онда да кажемо узбудљив. Данас смо умрежени технологијом више него икад, можда нам и није више ништа тако непознато, али схватимо да смо на новом месту оног тренутка када се физички нађемо тамо. Све слике, видео снимци, електронске књиге и виртуелни путокази тада немају значаја.
Прва посета Румунији одиграла се у средњовековном граду Брашов. Некадашња немачка колонија и једна од главних урбаних атракција у Румунији, овај град има историјски центар, са барокним фасадама и још увек држећим каменим зидинама. Иако данас модернизован, одаје дух прошлих времена, а људи су једно са атмосфером која се осећа у овом месту- мирни, ћудљиви, али изузетно пристојни. На тренутак се учини као да сте на неком претходно виђеном месту… То је зато што овај град подсећа на Ужице и Нови Сад у исто време! Утисак да се налазите у левку због околних брда која окружују град, и еклектични стил пристутан у стилу изградње кућа и зграда ове престонице најкарактеристичнија су сличност ових места. Са главног Градског трга се видео и отисак Холивуда.
Главни трг се другачије зове Piata Sfatului и у средњем веку овде су били концентрисани сви трговци у граду. Околне куће су припадале богатим саксонским трговцима, па је међу локалцима био познат као Marktplatz. Као и на сваком тргу, знаменитости су присутне свуда около. Најпознатије су Градска већница која је саграђена око 1420. године. Трубачев торањ и други спрат грађени су у периоду од 16. до 18. века, а торањ је добио име по гласницима који су са њега најављивали опасност или празновање. Данас се у овој згради налази Историјски музеј.
На самом тргу налази се и Кућа Хиршер, грађевина ренесансног стила карактеристичног за Трансилванију. Кућу је у 16. веку саградио градоначелник Брашова, богати трговац Лукас Хиршер, а након његове смрти удовица Хиршер је кућу поклонила граду као место за окупљање саксонских трговаца. Данас је ту смештен прилично скуп ресторан Cerbul Carpatin.
Црна црква и најужа улица у Европи Strade Sforii су једне од најинтересантнијих знаменитости у Брашову.
Црква је грађена у 14. и 15. веку и највећа је протестантска црква у региону. Током напада Хабзбурговаца на Брашов у борби против Турака избио је велики пожар у граду и тада је црква била захваћена пламеном због чега је касније добила назив Црна.
Недалеко од трга може се прошетати најужум улицом у Европи, коју мештани овог места називају Булеваром! О њој круже многе легенде. Једна од њих каже да ће младић и девојка који прођу улицом од почетка до краја, а да се не посвађају, имати успешан брак. Такође, уколико пар има проблема у љубави, требало би да прођу улицом и по правилу ће се на изласку помирити. Можете мислити колико је парова покушало на овај начин да посрећи своју везу… Али, питање је да ли је било коме то пошло од руке, како због гужве, тако и због ширине улице која износи само 130 цм.
Дракулин замак је био на тапету други дан боравка у Румунији. Они који су мало више истраживали пред ово путовање, знали су да је израз “Дракулин замак” обичан мит. Наиме, Влад Дракул’-Цепеш трећи је читава два дана провео у “свом” дворцу, када је баш тамо био заточеник у периоду дефанизиве против Турака. На румунском језику драгон се чита „драк“, (од латинске речи „draco“) и то презиме Влад трећи наследио је од свог оца Влада Дракула другог, који је као и наш деспот Стефан Лазаревић био члан витешког реда Змаја, основаног 1408. године да би се заштитило хришћанство у Источној Европи. Цепеш је из још једног разлога постао чувени гроф- каже се да је волео да набија људе на колац! Цепеш је други назив за “набијача”. Најпознатији роман ирског писца Брама Стокера учинио је да Влад Цепеш трећи постане вампир Дракула. Живописним описима Трансилваније један измишљени и један стварни карактер данас итекако доприносе туризаму у Румунији. Занимљиво је то што Брам Стокер никада није крочио у Румунију. Дракулин дворац је данас атракција за читав свет, и један од главних симбола Румуније, којег годишње посети петсто хиљада туриста.
Крајем октобра се у многим местима, али посебно у Трансилванији, организује маскенбал за Ноћ вештица у Брашову, и ниједан туриста не пропушта овај догађај ако се баш у том периоду нађе у Румунији. Маскенбал је на велику жалост многих људи организован у локалном клубу, а не у Дракулином дворцу како се наивно замисли. Маске су страшне, музика комерцијална, али она је у добром друштву вероватно најмање битан чинилац доброг провода на оваквом путовању.
