Дискретни хероји

Легенде

 

Мит о слепим мишевима који се уплићу у косу познат је скоро сваком становнику Србије. Неки их сматрају за крволочна створења, а круже приче и о сродтву Дракуле и ових дисретних хероја. За повезаност са Дракулом и злим слепим мишевима можемо захвалити писцу Брем Стокеру и његовој бујној машти.

Тврдња да се шишмиши уплићу у косу потекла је са наших простора и није се ширила даље. Бранко Карапанџа, стручњак из Природњачког музеја, тврди како се у току његове дугогодишње праксе никада није догодило да се слепи миш уплете у косу. Било како било легенда и даље живи. Но, није само наше подручје склоно причама и митовима.

У Кини су ови летећи сисари симбол благостања, а у Јужној Америци су посредници између неба и подземља.

 

Друштвењаци

 

Оно што није мит, а нажалост је мало познато је да су слепи мишеви од великог значаја за еко систем. Јелена Буразеровић, вођа пројекта „Живот на (ж)ивици“ који се бави истраживањем станишта шишмиша и њиховим активностима објаснила је да су ова бића заправо наши заштитници. У градовима се хране комарцима и да их нема ни прскање нам не би много помогло. Они се такође хране и инсектима који преносе многе заразе и на тај начин нас штите од болести.  

 

Због свега наведеног честе паничне реакције Београђана изненађују стручњаке. Наиме, Београђани муку муче сачестим упадањем слепих мишева у станове. Из Природњачког музеја и Друштва за очување дивљих животиња „Мустела“ апелују на грађане да никад не паниче. Саветују им да угасе светло, отворе прозор и слепи миш ће сам изаћи. 

 

Шишмиш се у мраку много боље креће од нас, те је сасвим разумљиво што су научници по принципу кретања слепог миша инспирисани да направе технологију уз помоћ које ће слепи људи моћи да се крећу без штапа или пса водича. Слепи мишеви се крећу уз помоћ ехолокације – испуштају звук и уз његову помоћ се оријентишу у простору. Тако се сналазе у мраку док преко дана виде и одмарају висећи наопачке са својим пријатељима.

 

Управо тако, они су врло друштвени, што је показало истраживање немачких научника у коме је утврђено да слепи мишеве праве мале индивидуалне покрете као што људи тапшу једни друге по раменима. Уз помоћ звука они могу препознати једни друге у мраку. Осим тога што се препознају по звуку, они производе звук јачине млазног авиона, који на срећу људско ухо не може да препозна каже Маја Слијепчевић из Спелеолошког одсека у Београду.

 

Навела је и да сви они живе у колонијама, али да је њен колега Урош у Лазаревој пећини видео колонију у облику грозда што је необично за слепе мишеве. Такође, у Америци постоји и пећина у којој живи 25 милиона ових сисара. За улазак и излазак шишмиша потребно је по три сата!

 

Врсте

 

Постоји око 1000 врста слепих мишева. Та бројка их чини једном од најбројних група сисара на свету. Поред тога они су и једини сисари који су овладали летењем. Међу њима постоје биљоједи, они који се хране инсектима, али  и они који пију крв. Животињску. Те врсте су карактеристичне за подручје Јужне Америке и крв пију коњима и овцама.

 

Мали слепи мишеви су честа појава у Европи, али их је све мање због хемикалија које се користе за третман дрвета у зградама у којима се многи слепи мишеви гнезде за време зиме. Један мали слепи миш може да поједе чак 3000 инсеката за ноћ. Нису само мали слепи мишеви ти који олакшавају живот. Велики мастифни слепи мишеви и њихова колонија од 500 чланова могу да поједу и тону инсеката годишње, а еколози размишљају о коришћењу ових слепих мишева за контролу инсеката напасника у Африци, као што су комарци преносници маларије. Научници су започели оснивање вештачких легла или „хотела“ за слепе мишеве да би их подстакли да се хране у подручју размножавања инсеката.

 

Постоји још много врста слепих мишева и све су занимљиве на свој начин. Оно што је свакако сигурно јесте да се подизањем свести о значају дивљих животиња повећава могућност да заштитимо животни средину и наше животе.