Студентски радови

Gde si kućo?

23. јануар 2017.
Јована Грујић

U ovaj deo bloka slabije dopire sunce, a buka od tramvaja lagano zamire. Ispred kladionice stoje dva tipična „blokaša“. (Blokaš – osoba koja najviše vremena provodi u bloku, aktivno bleji, ima specifičan stil oblačenja i jedna od omiljenih aktivnosti mu je odlazak u kladionicu.) Dok im se približavao, reporter je video da im se pridružuje još jedan drugar ili poznanik. „Gde si, kućo?“ rekli su obojica i pozdravili se sa užurbanim poznanikom koji je otišao u pravcu stanice.

Sivilo novobeogradskih zgrada smanjuje se sa prvim danima proleća, a vreme je kao stvoreno za bleju. Bleja, u žargonu mladih ljudi, označava opušteno i neobavezno provođenje vremena. Predstavlja i vrstu rituala. O bleji se govori i u novobeogradskim rep pesmama. Priče iz bloka nastaju upravo tokom bleja. Taj poseban, monoton, stil života opisan je i u mnogim filmovima. Film „1 na 1“ čarobno oslikava pojedine karaktere iz bloka. Mnogi od njih (blejača) ne vole ni da izađu iz kraja. Tu im je sve. „Pojeo me blok. I sad se pitaš što sam ostao? Pa, onako, nije mi loše, a i ovde me svi znaju“. Oni koji ne žive baš tim životom, i baš tu, u bloku, i dalje bleje. Samo na drugačiji način. No, značenje ostaje isto i skoro svi mladi koriste taj izraz. Toliko se bleja uvukla u svakodnevicu da se čini besmsilenim objašnjavati je.

Iz pravca Sava Centra, reporter se zaputio ka pijaci u bloku 23. U ovom delu slabije dopire sunce, a buka od tramvaja lagano zamire. Prvo na šta nailazi je ni manje ni više nego kladionica! Ispred kladionice stoje dva, po stilu odevanja, tipična „blokaša“. (Blokaš – osoba koja najviše vremena provodi u bloku, aktivno bleji, ima specifičan stil oblačenja i jedna od omiljenih aktivnosti mu je odlazak u kladionicu.) Dok im se približavao, reporter je video da im se pridružuje još jedan drugar ili poznanik. „Gde si, kućo?“ rekli su obojica i pozdravili se sa užurbanim poznanikom koji je otišao u pravcu stanice. Reporter im je konačno prišao. Povodeći se najnovijim dešavanjem u bloku, reporter je upitao Mladena Ivkova šta misli o zatvaranju starog restorana „Odmor“ i otvaranju nove pivnice umesto ovog restorana:

„Pazi, taj restoran je oronuo od kad ja znam za sebe. Nikada nije sedelo mnogo ljudi. Dobro je što su otvorili pivnicu, samo da ne treba mnogo keša (smeh). Mislim, kriza je. Šta ćeš.“

„Šta ako bude skupo?“ – usledilo je još jedno pitanje.

„Uvek imamo klupicu.(smeh) Mada, ja ne volim više toliko da blejim u kraju. Što kažu, ubila me blokovska dinamika“

Reporter se zahvaljuje i nastavlja dalje. Na putu ka pijaci sunce je opet vidljivo, a počinje i da se čuje sve veći žamor klinaca iz Osnovne škole „Laza Kostić“.

„Žirafa“

Stiže u centar bloka. Na tako malom prostoru nalazi se mnogo važnih objekata. Pošta, biblioteka, pekara, hipermarket, pijaca, dva, tri lokala, i novotvorena pivnica „Žirafa“.

Na pijaci je gužva. Tri tezge, voće, povrće, veseli prodavci, a kupci uglavnom namršteni i zabrinuti. Svi bi želeli da prođu što jeftinije. Romi koji su držali jednu od tezgi pušili su i veselo se osmehivali deki koji se cenjkao sa njima. Marko Petronijević, inače vojni penzioner i zakleti komunista, kako kaže za sebe, ispričao je svoje sećanje na „Odmor“:

„Voleo sam da sedim tamo. Mi stariji smo voleli da popijemo piće tu. Nastajale su nezaboravne priče. Okupljali smo se dok je bilo para, a posle nas je dolazilo sve manje. Zato su i zatvorili.“

Deka je nastavio da se cenjka na pijaci, a reporter se zaputio u pivnicu. U pivnici „Žirafa“ nema mnogo ljudi. Oni koji su unutra su uglavnom mladi. Pivo nije skupo, 180 dinara, ali opet za standarde bloka nije dovoljno jeftino. Enterijer je prijatnog i modernog izgleda. Muzika je tiha i vrte se pop/rok žanrovi. Konobarica Tanja je, kaže, „zadovoljna posećenošću“ i smatra da je „ovo mesto pravo osveženje u kraju“. Dodaje i da se mnogo ljudi raspitivalo kada će se ovo mesto konačno otvoriti. Mladi su bili najviše zainteresovani. Nedugo zatim na vratima se pojavio stariji čovek sa štapom. Ušao je, stao i razgledao. Pogledao je sve goste. Ubrzo se okrenuo i izašao.

Novorođenče

Reporter je stajao na malom platou u centru. Zapazio je slike novorođenih beba na oglasnoj tabli. Prišla je i jedna baka. Zanimalo je šta ima na tom plakatu, te jedna osoba stoji duže od minuta i zainteresovano gleda. Vidi se iznenađenje u njenim očima. Nije ranije zapazila ove slike. Pogledala je u reportera kao da bi htela da započne razgovor, ali joj se učini da nije momenat. Nije znala kako. Ne može reći nekom od dvadesetak godina: „Ah, ta deca, pogledaj! Kako vreme leti…ostarilo se.“ Pošla je dalje sa teškim cegerom u rukama. Napravila je samo par koraka…Reporter je zaustavio i predstavio se. Saznao je da baka Marija ima dva unučeta i ne previše pozitivan stav prema starom „Odmoru“:

„Znate, dobro je što su zatvorili restoran, jer nikada tu mnogo ljudi nije sedelo. Ali šta ja znam, sine, ne izlazim po tim mestima. Šetam ja i po drugim blokovima, tamo ljudi više sede u kafićima. Ovde je to baš slabo. Nadam se da će sada biti bolje, ali sumnjam.“

Da li će pivnica promeniti „blokovsku dinamiku“ najbolje će pokazati vreme. Možda će postati još jedan izgovor više da se ne izlazi iz bloka. Možda će dovesti blejače iz drugih krajeva. Možda će je „pojesti blok“…