Где год нађеш згодно место ти крст посади

Симбол хришћанства, распона од 11 метара и 18 метара висине, постао је и симбол града Крагујевца.

     Сви путници који су се упутили у Крагујевац из правца Баточине угледаће пре града, на кружном току, грађевину од које ће пожелети да се прекрсте и левом и десном руком. На улазу у Крагујевац путницима ће добродошлицу пожелети Христово распеће од 6 метара на крсту високом 18. Када буду одлазили из града пратиће их поглед Светог Ђорђа који убија аждају пречника од 2,6 метара за срећан пут. Ако пак буду долазили у Крагујевац ноћу, уличне светиљке и фарови аутомобила неће ни бити потребни као осветљење јер крст по речима једног разочараног Крагујевчанина сија као Вегас.

     Одлуку о изградњи Ђурђевданског крста на кружном току донели су одборници крагујевачке скупштине. Иницијативу за његову изградњу покренула је одборничка група коалиције Заједно за Шумадију Верољуба Стевановића и Г17 плуса. Своју идеју објаснили су речима да је крст као симбол хришћанства заправо симбол спасења човечанства и иконографски лик цивилизације којој Крагујевац припада. Потпарол странке Заједно за Шумадију Зоран Павчић рекао је да они заправо и нису били иницијатори изградње крста, већ да су само подржали предлог локалне самоуправе која је прикупила новац преко донација.

     ,, Локална самоуправа је одлучила да град Крагујевац поред низа спомен обележја има и једно обележје по угледу на многе велике градове у Европи али и у свету. Сматрали смо да је добро да и Крагујевац добије један такав споменик тј. крст у складу са неком нашом хришћанском традицијом.”

     Сама иницијатива изазвала је полемике у јавности због недостатка јавне расправе, због убрзане процедуре али и због избора локације крста. СНС је оценио да је крст часни али да је нечасна процедура за његову изградњу и да је о томе требала да се изјасни јавност.

     ,, Конкретно став странке, као и мој лични став је да је сав новац који је био потребан за изградњу крста, који чак нема ни одговарајућу локацију, беспотребан и мислим да би се савест опрала и смирила да је рецимо тај новац био усмерен ка деци без родитељског старања или можда чак прављењу сигурне куће за жртве насиља у породици.“-рекла је одборница СНС-а, Валентина Гајевић.

     Да је изградња крста референдумско питање било је мишљење Нове Србије. Одборници ДСС су изјавили да нису против изградње али су против тога да се крст гради на кружном току. Одборници ДС су били уздржани док је ЛДП био за анкетирање грађана пре доношења одлуке. 

     Међутим јавили су се и проблеми религијске природе. Сваки хришћански крст по црквеним правилима треба да буде окренут ка истоку. Иако је било предвиђено да Ђурђевдански крст буде окренут ка истоку испоставило се да путници који улазе из правца Баточине не могу јасно да виде Распеће. Овај проблем је решен тако што је дошло до измене и крст је на крају уз сагласност владике Јована окренут мало ка северу односно североистоку.

     О ставу цркве и религијском тумачењу изградње крста на кружном току било је тешко доћи. Три свештеника су одбила да дају изјаве након богослужења у главној цркви у Крагујевцу. Свештеник Немања Младеновић је пристао све време се ограђујући да је то његов лични став и да он не говори у име цркве и епископа.

     ,, Ми смо хришћански народ, ми смо хришћанска држава и као што је у центру нашега бића Христос , тако и у центру нашега града треба да буде крст и наше мисли требају бити позитивне у том смеру а не мисли које осуђују и дискредитују тај идеалан покушај ка нашем буђењу. “

images 1         index3

     Крагујевац већ има један препознатљив крст у самом центру града. Крагујевчани често уговарају састанке код тог крста испод којег се налази географска ширина и дужина града. Мање познати је крст у насељу Мала Вага који представља борбу српског народа у Првом светском рату.

     Али крагујевачка власт није ни мало оригинална. Нишлије су још 2004. године размишљали о изградњи великог крста по угледу на онај у Скопљу који се налази на брду изнад града. Од изградње крста су одустали због тадашње лоше економске ситуације града. Из Ниша стижу незваничне информације да ће изградња планираног крста започети 2013.

ANKETA:

Грађани Крагујевца и после више од годину дана након изградње Ђурђевданског крста, коментаришу ову грађевину која је коштала 7,9 милиона динара.

,,Па крст као крст, могао је да буде а могао је да и не буде,грађани се у сваком случају нису питали…”- Драган Петровић, власник мењачнице у центру.

,,Партије које су у опозицији причале су против изградње а да су оне на власти причале би да је крст потребан.“- Зоран Станојевић, радник у Фиату.

,,Паре су утрошене а можда су могле много паметније да се потроше у покретање неке производње.“- Душица Јевремовић, књиговођа.

,,Има један у центру крст због чега нам је био потребан овај други, постоји и трећи горе у Малој Ваги… само крстове правимо.”- Живомир Јефтић, пензионер.

,,Можда би требало на свакој раскрсници да буде, да би смо окајали грехе које смо починили и ми и наши преци…”- Радоња Богдановић, занатлија. 

index2