Студентски радови

Друга страна брзог залогаја

27. новембар 2011.
smiljka_89

ГОЈАЗНОСТ  КОД ДЕЦЕ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

 

Друга страна брзог залогаја

 

Гојазност као продукт  неправилне исхране и недовољне физичке активности у детињству директан је узрок настанка многих других обољења у каснијем животном добу

                                                                                                                     Београд, 13.08.2011.

“Јела сам шта сам хтела, кад год сам хтела и нисам водила рачуна о количини. Осећала сам се добро, тренирала сам одбојку и такав начин исхране ми је одговарао. Приче о томе да се за ужину поједе јабука, биле су ми замарајуће и хранила сам се, најчешће, у Форнетију. Када сам кренула у осми разред, престала сам да се бавим спортом, највећи део дана проводила сам припремајући се за пријемни испит, а навике у исхрани су остале исте. Врло често сам јела и по двеста грама чоколаде на дан, да бих ублажила стрес или умор. Онда су се јавиле и прве тегобе.”, каже Јелена Р.

Због савременог начина живота у Србији је све више гојазне деце. Настанак и ширење епидемије гојазности објашњава се крупним друштвеним и економским променама које су у последњих неколико деценија захватиле све области живота у земљама Европског региона. Ни једна европска земља није до сада успела да оствари контролу над овом епидемијом.

Стручњаци, попут Светлане Јанковић, начелнице Градског завода за јавно здравље Београд, и др Љиљане Плавшић, педијатра нутриционисте у Центру за планирање породице Института за мајку и дете сматрају да је главни разлог све већег броја гојазне деце на систематским прегледима неправилна исхрана за време боравка у школи и недостатак физичке активности. Чипс, хамбургер, форнети и пецива су храна коју деца углавном свакодневно једу на паузама између часова. “Школе немају довољно средстава да би имале своје кухиње и нутриционисту који би планирао оброке за децу у школи. Док се то не обезбеди, деца би требало да носе сендвиче и воће за ужину“, истиче др Плавшић.

Према истраживању здравља становништва Србије, 2000. године је прекомерно ухрањене деце било 8,2 одсто, а гојазне 4,4 одсто, док су подаци из последњег истраживања 2006. године показали да је око 20 одсто деце прекомерно ухрањено и/или гојазно. Међународна радна група за борбу против гојазности указала је да је свако десето дете школског узраста прекомерно ухрањено, док је у Европи годишњи пораст броја прекомерно ухрањене и гојазне деце већи од 400.000.

              Коцкање са здрављем

„За годину дана, угојила сам се чак 7 килограма и постала сам све несигурнија у себе. Разговарала сам са мамом, и сутрадан смо отишле у Дом здравља. Рекли су ми да имам повишен крвни притисак и висок холестерол. Испоставило се да главни проблем није мој изглед, због ког сам отишла код лекара, већ моје здравље“, присећа се Јелена Р.

Последице које гојазност може имати по здравље су многобројне, а само неке од њих су дијабетес, метаболички синдром, атеросклероза, дегенеративна обољења костију, психички проблеми и други. “Када говоримо о гојазности деце, најчешће су последице у каснијим годинама. У детињству могу да имају повећан холестерол у крви, већи садржај масти у телу и повишен крвни притисак. Све остале болести настају касније. Само, гојазна деца имају већу предиспозицију ка њима”, упозорава Јасмина Стојановић, струковни дијететичар нутрициониста.

Миодраг Ђорђевић, из Друштва за борбу против шећерне болести „Зајечар“, објашњава до чега вишак килограма може довести. “Масно ткиво није неки резервоар енергије, већ један метаболички врло активан орган. Што је већа количина масног ткива, то је већа количина инсулина потребна за метаболизам, већа количина разних масноћа циркулише организмом и све то доводи до стања које се зове инсулинска резистенција, која преко сложених и још недовољно јасних механизама доводи до настанка типа 2 дијабетеса, хипертензије и кардиоваскуларих обољења”, истиче Ђорђевић.

Гојазност је обољење, али истовремено и фактор ризика за појаву других поремећаја здравља. Због тога је важно унапредити свест популације о ризику који са собом носи гојазност, али и о начинима на које је могуће спречити њену појаву. “Волела бих да ми је неко раније указао какве последице по здравље може имати неправилна исхрана и физичка неактивност. Дуго сам била на редукционој дијети, најтеже ми је пало што сам морала да се одрекнем слаткиша, али сам се ипак осећала много боље и здравије“, каже данас задовољна Јелена Р.

            Боље спречити него лечити

Поред исхране, битно учешће у превенцији гојазности има фаворизовање одговарајуће физичке активности. Важна карика у превенцији и лечењу гојазности су и педијатри из примарне здравствене заштите који на редовним систематским прегледима имају увид у стање ухрањености деце и адолесцената. „Уколико је дете прекомерно ухрањено или гојазно треба да добије  препоруке о правилној исхрани и повећању физичке активности. То су најважнији први кораци у превенцији гојазности“, сматра др Љиљана Плавшић. Сличног мишљења је и др Светлана Јанковић, која предлаже увођење здравственог васпитања као обавезног предмета у школски програм. “Треба искористити време које деца проводе у школи за здравствено васпитне активности. Такође, одређена законска решења о врсти и намени објеката у близини школа могу имати одређене позитивне ефекте. Отварање школских кухиња са избалансираним јеловником би омогућило деци да усвоје здраве навике”, каже др Јанковић. И родитељи морају да пазе шта деца једу, како код куће, тако и у школи. “За ужину у школи детету треба спаковати  шта оно тада да поједе, на тај начин знају шта је и колико појело њихово дете, притом се и штеди у новцу.”, апелује на родитеље нутрициониста Јасмина Стојановић.

Европска повеља за супротстављање гојазности, усвојена је 2006.године у Истанбулу, а њена потписница је и Србија. Овом повељом се предвиђа напредак, посебно у односу на децу и адолесценте, у наредних 4 – 5 година, у већини земаља Региона. Најкасније до 2015. године треба да дође до опадања годишње стопе преваленције гојазности. 

ИИ акциони план у области исхране за период 2007–2012 године, усвојен је у Београду, а међу четири главна циља за земље Европског региона, сврстано је заустављање и сузбијање тренда пораста преваленције гојазности у деце и адолесцената.

 

             Пројекти

У Србији постоји више центара који се баве проблемом гојазности код деце, а један од њих је и Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Он то остварује помоћу различитих програма, као што су Програм унапређења здравља ученика у основним и средњим школама и Програм унапређења здравља у предшколским установама «Здрав вртић». У плану је био и пројекат, који је подржало Министарство здравља, под називом „Превенција неправилне исхране и гојазности деце и омладине“. Акценат је требало да буде  на правилној исхрани и препоруци локалној заједници да у близини школа не дају дозволе за отварање киоска брзе хране. Нажалост, због недостатка финансија, овај пројекат није заживео, сазнајемо од др Јелене Гудељ Ракић, специјалисте хигијене из “Батута”.

Удружење педијатара Србије и специјална болница „Чигота“ на Златибору, предложили су 2007. године Министарству здравља и Републичком заводу за здравствено осигурање реализацију пројекта „Превенција и лечење гојазности код деце и адолесцената у Србији“, који је требало да траје годину дана. Овај пројекат је показао одличне резултате, те “Чигота” и даље спроводи овај програм. Поред одговарајуће исхране, и физичке активности су неизоставни део. Сви полазници су подељени у четири групе у зависности од тренутног здравственог стања, кондиције, броја година и  степена гојазности. 

Поред здравствених центара, важну улогу у промовисању физичких активности треба да имају и основне школе. Никола Малетић, самостални саветник у Министарству за омладину и спорт, истиче да ово министарство нема ингеренције над школама, тј. наставним планом и програмом, али да ипак усмерава напоре да, преко својих партнера – гранских спортских савеза, развије ваннаставне активности намењене том узрасту. “Министарство за омладину и спорт финансира и пројекте из ове области, кроз конкурсе. Тренутно су два у току. Многи од ових пројеката су усмерени на децу и омладину, нпр. пројекат организације “Отворене забавне школе фудбала” под називом Мали терени – велика радост”, истиче Малетић.

            РЕКЛАМИРАЊЕ (НЕ) ПОМАЖЕ

Улога произвођача нездраве хране и њихових маркетиншких стратегија у повећању броја оболелих од гојазности у Европи, никако се не сме заобићи. Скандинавске земље су биле мудре, па су увеле ограничење у емитовању реклама што се показало као крајње корисно, јер су истраживања, конкретно у Шведској, показала први пут престанак раста гојазности. Али, када је реч о САД, тамо је недавно поново покренут случај у којем се највећи светски гигант у производњи брзе хране, Мекдоналдс, оптужује за злоупотребу деце у свом рекламирању. Додатни проблем је тај што је нездрава храна неупоредиво раширенија, доступнија, па и јефтинија од здраве, и у њен маркетинг се улажу велике количине новца.

            КАКО ТО РАДЕ БРИТАНЦИ

Џејми Оливер, британски кувар, је у периоду од 2005. до 2010. године спровео сопствену реформу исхране у школама. Он је ишао од школе до школе и тамошње куварице и куваре подучавао, како би они ђацима спремили здрав оброк, уместо „традиционалних“ порција помфрија и прженог меса. „Многа истраживања су показала да ће квалитетан ручак у школској мензи побољшати понашање и концентрацију деце у учионици. Деца која се хране боље, имају боље резултате. То је чињеница. Стога, реформа школске исхране треба да се тиче свакога – Владе, наставника, родитеља, и, наравно, деце“, објашњава Џејми Оливер и наглашава да треба да се шири порука да је „здрав школски оброк основа дететове едукације и будућег здравља“.

УК има највиши проценат угојене деце у Европи (25%), а очекује се да ће до 2025. године чак 40% Британаца бити гојазно.

             Од малих ногу ка здрављу

“Због своје љубави према џудоу, морала сам да смршам двадесет килограма. Било је тешко, али сам успела”, започиње своју причу четрнаестогодишња Марија Б. “Џудоом сам почела да се бавим са дванаест година, међутим, због неправилне исхране, јавио ми се вишак масти у телу. Тренер је увек хвалио моје резултате, али ми је објаснио да не могу да напредујем уколико не коригујем своју телесну масу. Након разговора са нутриционистом о томе кад су ми тренинзи, колико течности уносим, шта једем и у којим размацима, израђен ми је седмодневни програм којег сам се строго придржавала. Најважније је било обратити пажњу на правилно комбиновање хране и адекватну припрему. Резултат је након шест месеци био сјајан, успела сам да смршам двадесет килограма”, прича Марија.

Свако одступање од доброг баланса правилне исхране и спорта, доприноси настанку  неке болести. Увек се последице виде касније, то је можда и највећи  проблем. Треба размишљати на дуже стазе. “Правилна исхрана истовремено је и најбољи рецепт за добро здравље. Када једном почнете правилно да се храните, морате схватити да су те промене за цео живот, а не кратког даха”, саветује нутрициониста Јасмина Стојановић. Увођење обавезне школске ужине, или уклањање киосака брзе хране у близини школа, како је урађено у Румунији, један је од видова превенције који могу помоћи да се реши овај проблем. Незаобилазан значај има и што већи број физичких активности, како у школама, тако и ваннаставних, као и обавезна едукација ученика и родитеља из области правилне исхране. Улагање у превентивне акције, попут ових, много мање кошта од новца који касније из здравствене касе мора да се издвоји за лечење болести које се могу јавити. Наравно, ако су родитељи децу научили на шетњу, трчање, притом деца виде да су њихови родитељи доброг здравља и они ће то много лакше упражњавати.