Репортажа

НАЈДУЖА УЛИЦА НА СВЕТУ

Оно што је Кнез Михајлова за Београд, Змај Јовина за Нови Сад, то је Његошева улица за Панчево. Пешачка зона која се протеже од најпрометније улице до градског парка. Одмах можете приметити, као и у већини градова, у пешачкој зони “паркирани” су бутици, ресторани, кафићи. Налазе се тик један уз други тако да вам не могу промаћи ни дешавања из суседне баште…По неком неписаном правилу, и овде носе страна имена као што су Bianco, Mango, Madona, Planet, Baden Baden. Bianco има највећу башту. Од групице средњошколаца, који су “фурнули” са часа хемије, сазнајемо да је управо то најбоље место за изласке и да праве најбоље коктеле. Конобар је насмејан и док сакупља чаше са стола прича како су Београђани чести гости кафића у Његошевој. “ Они луд повод траже овде, а Панчевци иду у Београд”. Што би се рекло, трава је увек зеленија у комшијском дворишту.

Преко пута се налази ОТП банка. Испод банкомата стоји мала ромкиња и проси. Каже да је често ту док је чувар не отера , а кад се то деси прелази у баште кафића. Додаје да је зарада највећа увече када су сви расположени и како каже када имају “највише кинте”. Излози бутика In, Dar Dar, Merlin, маме погледе, а продавачица  управо пресвлачи једну од лутки и кроз осмех закључује да није лако сваки дан “обући цицу за град.”

Старији господин који купује новине на трафици каже да воли да прошета кроз Његошеву улицу, јер је увек весела и пуна младих. Нови клинци не памте да је Његошева улица дуго била поплочана турском калдрмом, али је и тада била главна штрафта, место окупљања, дружења и приказивања, прича он.

Даље низ улицу, пажњу привлачи гунђање једног старца, ослоњеног на штап: “Сунце ли ти дечије, па зар се овде вози бицикло!” Његошева није предвиђена за возњу бициклама, али ето, нађе се по који клинац да унесе пометњу.

Ипак, постоји нешто чудно у овој улици. Међу мноштвом модерно уређених кафића и продавница налази се једно старо здање. Затвор. Сигурно је да нема много градова у којима затвореници проводе дане у најексклузивнијем делу града, тик уз корзо. Смештен је тачно између златаре и банке. Можда и не би деловало толико упадљиво да нисмо приметили групу људи који стоје испред са пртљагом. Кажу да ће ускоро време посете и чекају да предају ствари чувару, који ће сваког тренутка изаћи. Новим посетиоцима града чувар увек прича исту причу: “Особље затвора је увек у повећаној приправности него што би то иначе био случај. Могућност да безбедност буде нарушена много је већа, него да се затвор налази ван града. Затвореницима много отежава издржавање затворске казне бука ноћног живота и музика која допире из кафића, поготово у летњим месецима.”

Продавачица из трафике је сликовито испричала како то изгледа, када ноћни живот ове улице крене: “Они се окаче за решетке на прозорима и тако звижде за цурицама које шетају. Понекад и довикну по коју опаску. Неке девојке застану, па им машу, а момци их углавном псују и вређају.” Од надлежних смо сазнали да је изградња новог затвора  у плановима и да постоји могућност да се затвор, који је изграђен још у првој четвртини деветнаестог века, за време владавине Марије Терезије, трајно пресели из Његошеве улице.

У шали, Панчевци за ову улицу кажу да је то најдужа улица на свету, јер када уђете можете да изађете тек за неколико година.