ИНТЕРВЈУ: Олгица Стефановић, одговорна уредница Центра за предавачку делатност, о Семинару српске језичке културе
Семинар за усавршавање језичких редактора, одржава се сваке године у Коларчевој задужбини. Реч је о језичком курсу који доприноси развијању способности уочавања и отклањања стилских и језичких слабости. Обучава за правилно, уверљиво и економично изражавање, као и за самостално припремање и вођење рубрика у штами и радијско-телевизијским емисијама. Пројекат траје од 2003.године, а њиме координира Олгица Стефановић.
Колико су пута новинари похађали Семинар српске језичке културе?
То бих могла на прсте једне руке да наведем. Било је новинара из мањих листова и оних који су долазили из унутрашњости, из Ниша, Смедерева и других градова. Београдских новинара готово да није било, уз часне изузетке – новинаре са РТС-а. Тада мислим и на радијске новинаре којима је било важно да похађају часове акцентологије. Раде се бројне вежбе, где се на практичним примерима могу уочити и отклањати сопствене грешке. Бранко Веселиновић, телевизијски водитељ, похађао је семинар.
На које сте начине обавештавали потенцијалне полазнике о почетку Семинара?
Својевремено смо слали на адресе медијских кућа, новинских агенција, министарстава и свих школа. Надали смо се да међу запосленима у тим институцијама има оних којима је стало да сопствени језик негују. Данас шаљемо обавештења о почетку семинара на велики број е-маил адреса. То су адресе културних редакција и писаних и електронских медија, затим издавачких кућа. На нашем сајту увек стоји информација о почетку семинара и условима уписа. Повратну информацију, углавном, нисмо добијали. Било је одговора из издавачких кућа, јер су лектори веома заинтересовани, као и уредници часописа. Морам да похвалим напор Службеног гласника и Завода за издавање уџбеника који своје лекторе шаљу на наше семинаре.
Шта мислите о цени као ограничавајућем фактору, с обзиром на то да она износи
дванаест хиљада динара за похађање семинара?
Верујем да је цена ограничавајући фактор, али се мора узети у обзир да ми ангажујемо врхунске стручњаке за српски језик. То су професори са Филолошког факултета, истакнути лингвисти, људи из Одбора за стандардизацију српског језика.
У овој институцији се учесницима целодневног семинара организује ручак. Техничка опремљеност и штампање материјала који је потребан полазницима такође утичу на цену. Материјални моменат, ипак, није пресудан с обзиром на то да некад и редакција може да пошаље своје новинаре и да плати трошкове.
Какво је Ваше мишљење у вези са пружањем знања српског језика будућим новинарима на Факултету политичких наука?
Часови стилистике и реторике су корисни, али мислим да бисте могли да организујете сарадњу са Филолошким факултетом, са Катедром за српски језик.
Није све нормирано и не постоји апаратура за све што је у вези са српским језиком, али студент тада зна на коју адресу да се обрати и да пита стручњака за одређену област. Не бисте смели да станете пред камером или да напишете чланак и да вам га уредник одобри, а да ви нисте у оквиру студија имали квалитетну језичку обуку. Треба рећи шта је недостатак студија и препустити професорима да направе програм који ће бити допуна, али и развијање свести о потреби да се сопствени језик учи.
У којој су мери и на који начин новинари извештавали о Семинару?
У оквиру јутарње емисије „Пут у речи“, која се емитује петком на радију „Београд“, била сам гост неколико пута и најављивала семинар захваљујући уредницима и новинарима те емисије. Међутим, то је све било по неком личном, непосредном контакту, а не зато што је неко био посебно заинтересован да Семинар српске језичке културе најави, објасни, препоручи и пропрати. У Политици су могли да се нађу огласи које смо давали, с обзиром на то да је у том дневном листу Коларац обавештавао огласима читаоце о својим програмима. Новинари нам излазе у сусрет када је реч о објављивању наших информација у медију, у оквиру дела за културу, али се све само на то своди.
Шта ћете да учините да семинар постане привлачнији новинарима?
Некада су семинари трајали дуго и имали су сто часова, два дела – зимски и пролећни, сада све више практикујемо једнодневне семинаре. Учесници су ослобођени полагања завршног испита јер нам није циљ да проверавамо људе од професије, било да је реч о новинару или филологу, преводиоцу, професору. На крају семинара се уручује потврда о похађању са печатом Коларчеве задужбине и потписом председника Одбора задужбине и председника Одбора за стандардизацију српског језика – професора академика Ивана Клајна. Одржаваћемо семинаре о иновацијама у српском језику и интерпункцији ради штампаних медија. Можда ви на факултету, са катедре за новинарство, имате списак мејлова, па нам помозите.
Последњи радови
Студентски радови16. фебруара 2012.Репортажа
Интервју недеље16. фебруара 2012.Комуниколози не комуницирају
Студентски радови27. децембра 2011.Млади научник који мисли три корака унапред
Интервју недеље20. децембра 2011.Имам потребу да стално проналазим нов мотив у раду са студентимa