ИНТЕРВЈУ: Олгица Стефановић, одговорна уредница Центра за предавачку делатност, о Семинару српске језичке културе
Семинар за усавршавање језичких редактора, одржава се сваке године у Коларчевој задужбини. Реч је о језичком курсу који доприноси развијању способности уочавања и отклањања стилских и језичких слабости. Обучава за правилно, уверљиво и економично изражавање, као и за самостално припремање и вођење рубрика у штами и радијско-телевизијским емисијама. Пројекат траје од 2003.године, а њиме координира Олгица Стефановић.
Колико су пута новинари похађали Семинар српске језичке културе?
То бих могла на прсте једне руке да наведем. Било је новинара из мањих листова и оних који су долазили из унутрашњости, из Ниша, Смедерева и других градова. Београдских новинара готово да није било, уз часне изузетке – новинаре са РТС-а. Тада мислим и на радијске новинаре којима је било важно да похађају часове акцентологије. Раде се бројне вежбе, где се на практичним примерима могу уочити и отклањати сопствене грешке. Бранко Веселиновић, телевизијски водитељ, похађао је семинар.
На које сте начине обавештавали потенцијалне полазнике о почетку Семинара?
Својевремено смо слали на адресе медијских кућа, новинских агенција, министарстава и свих школа. Надали смо се да међу запосленима у тим институцијама има оних којима је стало да сопствени језик негују. Данас шаљемо обавештења о почетку семинара на велики број е-маил адреса. То су адресе културних редакција и писаних и електронских медија, затим издавачких кућа. На нашем сајту увек стоји информација о почетку семинара и условима уписа. Повратну информацију, углавном, нисмо добијали. Било је одговора из издавачких кућа, јер су лектори веома заинтересовани, као и уредници часописа. Морам да похвалим напор Службеног гласника и Завода за издавање уџбеника који своје лекторе шаљу на наше семинаре.
Шта мислите о цени као ограничавајућем фактору, с обзиром на то да она износи
дванаест хиљада динара за похађање семинара?
Верујем да је цена ограничавајући фактор, али се мора узети у обзир да ми ангажујемо врхунске стручњаке за српски језик. То су професори са Филолошког факултета, истакнути лингвисти, људи из Одбора за стандардизацију српског језика.
У овој институцији се учесницима целодневног семинара организује ручак. Техничка опремљеност и штампање материјала који је потребан полазницима такође утичу на цену. Материјални моменат, ипак, није пресудан с обзиром на то да некад и редакција може да пошаље своје новинаре и да плати трошкове.
Какво је Ваше мишљење у вези са пружањем знања српског језика будућим новинарима на Факултету политичких наука?
Часови стилистике и реторике су корисни, али мислим да бисте могли да организујете сарадњу са Филолошким факултетом, са Катедром за српски језик.
Није све нормирано и не постоји апаратура за све што је у вези са српским језиком, али студент тада зна на коју адресу да се обрати и да пита стручњака за одређену област. Не бисте смели да станете пред камером или да напишете чланак и да вам га уредник одобри, а да ви нисте у оквиру студија имали квалитетну језичку обуку. Треба рећи шта је недостатак студија и препустити професорима да направе програм који ће бити допуна, али и развијање свести о потреби да се сопствени језик учи.
У којој су мери и на који начин новинари извештавали о Семинару?
У оквиру јутарње емисије „Пут у речи“, која се емитује петком на радију „Београд“, била сам гост неколико пута и најављивала семинар захваљујући уредницима и новинарима те емисије. Међутим, то је све било по неком личном, непосредном контакту, а не зато што је неко био посебно заинтересован да Семинар српске језичке културе најави, објасни, препоручи и пропрати. У Политици су могли да се нађу огласи које смо давали, с обзиром на то да је у том дневном листу Коларац обавештавао огласима читаоце о својим програмима. Новинари нам излазе у сусрет када је реч о објављивању наших информација у медију, у оквиру дела за културу, али се све само на то своди.
Шта ћете да учините да семинар постане привлачнији новинарима?
Некада су семинари трајали дуго и имали су сто часова, два дела – зимски и пролећни, сада све више практикујемо једнодневне семинаре. Учесници су ослобођени полагања завршног испита јер нам није циљ да проверавамо људе од професије, било да је реч о новинару или филологу, преводиоцу, професору. На крају семинара се уручује потврда о похађању са печатом Коларчеве задужбине и потписом председника Одбора задужбине и председника Одбора за стандардизацију српског језика – професора академика Ивана Клајна. Одржаваћемо семинаре о иновацијама у српском језику и интерпункцији ради штампаних медија. Можда ви на факултету, са катедре за новинарство, имате списак мејлова, па нам помозите.
