Носталгични повратак музици и винилима

У веку дигитализације, производи аналогне технологије као што су винили и грамофони имају ‘незахвалну’ позицију. Компакт дискови, који су преузели плочама доминантно место у музичкој индустрији почетком ’90-их, такође губе примат, док се једна песма и албум претварају у физички неопипљив, нематеријални фајл у компјутеру. Ипак, плоче и колекционарство се ‘стидљиво’  враћају у моду. У прилог томе говори и податак који је недавно објавио CNN – у Сједињеним Америчким Државама је 2011. године продато 3,8 милиона плоча, што је за 50 % више него 2010. године.

  Поред музичара и продукцијских кућа које одлучују да у све већем тиражу издају своје актуелне и нове албуме на винилу, велику пажњу у колекционарским круговима имају и стара и раритетна издања.

У Србији овај хоби поред пасионираности и заљубљеништва у музику захтева и стабилније финансије. Захваљујући непостојању домаћег издаваштва, нове плоче се увозе, а једино место где се ова издања могу купити је продавница плоча ‘Pinball wizard’ у Македонској. Чак и ова радња је отворена из ентузијазма, каже Магдалена Белић.

– Као заљубљеници у виниле отворили  смо радњу експериментално, да видимо да ли би у Београду могла да опстане продавница плоча. Немогуће је да у граду од 2 милиона становника нико не слуша плоче. Цене су у складу са трошковима због увоза, јер постоје прошкови превоза, царине, ПДВ-а. Људи често питају: ‘Када ћете средити да преко сајта може да се купи плоча, овако морамо да долазимо у радњу.’ А у томе и јесте поента, радња и постоји да би људи долазили, а сајт треба да постоји само због људи из унутрашњости.’

У понуди су нова издања албума од ’70-их до актуелних албума.

– Мало глупости и мејнстрима се продаје, купују се углавном проверене ствари,. То су углавном класици соула, џеза, фанка, рокенрола. Увек у радњи морамо да имамо Velvet underground, Dylana, Beach boys, The Ramones, The Beatles, New York Dolls… Проблем са ценама може настати само код нових издања, пошто су скупља. Чекамо због тога бар шест месеци да падне цена, иако и људи инсистирају на новим издањима. Ни нама ни муштеријама није у интересу висока цена, а траже се нови Tom Waits, The Black Keys…’

Кад су у питању стара издања и коришћене плоче, начини набављања су различити – аукције плоча или куповина преко интернета. Од јесени се у београдском клубу ‘Gun’ организују берзе плоча. Цене варирају у зависности од продавца и различитих параметара по којима се сама плоча оцењује. Различити су и мотиви због којих људи одлучују да продају плоче – зарада, препродаја или финансијска ситуација. Излагач Иван Кларић последњи разлог наводи као свој примарни.

– Један од основних разлога зашто продајем плоче јесте и криза, између осталог. Ипак сам колекционар и тешко ми је да се растанем од појединих плоча за коју ме вежу сећања, биле оне поклон од драгих људи или нпр. успомена из иностранства’, говори Иван показујући америчко издање другог албума Деф Лепарда ‘Хистерија’.

-И поред тога што продајем плоче, не пратим превише колекционарске кругове. У плочама које сам задржао и даље уживам, док овима које продајем не ‘набијам’ цену, одредим цену али може доћи и до договора. Деси се и да продам раритетну плочу за мале паре, па после сазнам да ју је препродавац продао за много већу суму, али не оптерећујем  се тиме.

Поред берзе где се купци лично могу уверити у квалитет издања и очуваност плоче, постоји и интернет куповина, која носи ризик и захтева ‘слепо’ поверење у продавца. На E-bay и домаћем Лимунду/Купинду је могуће наћи велики број плоча по цени у распону од 99 до чак 120 000 динара.

Материјална страна колекционарства за поједине љубитеља звука са винила ипак нема цену. Ера ‘јутјубизације’ и дигитализације, када се музика више гледа него слуша и где песма постаје 5 мегабајта у гомили од 5 000 сличних фајлова ипак нису ‘убили’ пажњу коју ритуал пуштања плоче захтева.

Најскупље плоче:

  1. Тhe Quarrymen – That’ll be the day/In spite of all the Danger 1958. (200 000 $)

Вредност ове плоче је пре свега историјска: у питању је сингл првог бенда у ком су свирали Макартни, Ленон и Харисон. Плоча добија још више на значају пошто једини примерак поседује Пол Макартни.

  1. John Lennon – Double Fantasy (1980. – 150 000 $)

У питању је плоча коју је Ленон потписао 8. просинца 1980. Марку Чепмену, који га је 5 сати касније убио. Плоча је 1999. продата за наведену суму, а поново је на аукцији, по цени од 600 000 долара.

  1. The Beatles – Yesterday and today 1966.  (45 000/85 000 $)

Плоча има високу цену због провокативног омота и повлачења из продаје. Сачувана су 24 примерка ове плоче, а цела колекција наводно вреди милион $.

  1. Bob Dylan – The freewheelin’ Bob Dylan 1963. (10 000/40 000)

Цена од 10 000 је за моно, 40 000 за стерео снимке. Разлог папрене је мали тираж на коме су се налазиле песме :“Talkin’ John Birch Society“, „Let Me Die in My Footsteps“,  „Rocks and Gravel“ и „Gamblin’ Willies Dead Man’s Hand“, које се нису нашле на службеном издању албума.

  1. The Velvet Underground – The Velvet Underground & Nico 1967. (25 000$)

Канађанин Ворен Хил је за ову плочу пре пола деценије дао 75 центи. На И-беју је продао за 25 000 долара. Високу цену дугује омоту који је урадио Енди Ворхол.

Домаћа издања

На сајту ‘Купиндо’ плоча ‘Сећања’ трија ‘Даг’ кошта 120 000 динара, док издање ‘Породичне мануфактуре црног хлеба’ може да се купи за чак 100 000 динара. Треба имати у виду да на оваквом тржишту плоча вреди онолико колико је неко спреман да је плати. И поред (пре)високе цене ових плоча, високу цену достижу и прва издања ЈУ групе, панк, хеви и треш метал бендова ’80-их, затим Поп машине, групе ‘Тако’…

Шта све утиче на цену плоче?

–          Тираж (број штампања и издања – прво има већу цену од реиздања, лимит издања)

–          Популарност извођача, жанр (код нас цењени џез и мање популарни жанрови)

–          Додатак на плочи, потпис извођача

–          Очуваност плоче, омота, дебљина (150/180/200 грама – тежи винил – већа цена)

–          Порекло плоче (јапанске најскупље)

–          Пратећи друштвени контекст издања (забрањеност, провокативност)