Принципи правилне исхране

Јасмина Стојановић, струковни нутрициониста – дијететичар

Принципи правилне исхране уче се од рођења

“Здравље и стас могу ићи руку под руку само ако научите једну ствар. Када једном почнете правилно да се храните, морате схватити да су то промене за цео живот, а не кратког даха! Зато се и каже да чаробна дијета не постоји”

Јасмина Стојановић је струковни нутрициониста – дијететичар, члан је тима на клиници Ирва.

Учествовала је у организацији више едукативних радионица, као што су Удружење оболелих од целијакије, у изради јеловника са рецептурама и нормативима за „цезар кетеринг“, који су се примењивали за клиничко лечење болесника у КБЦ Нови Београд. Радила је на многим пројектима који се баве едукацијом правилне припреме хране.

            Према најновијим подацима, све је већи број гојазне деце. Истраживања показују да је скоро 20 одсто деце прекомерно ухрањено и/или гојазно. Шта треба да буде почетни корак у спречавању даљег пораста?

Принципи правилне исхране уче се од рођења. Родитељи морају да схвате да својим примером утичу на развој детета. Не могу очекивати да оно једе неку намирницу ако они то не конзумирају. Дете треба да научи да има три главна оброка и обавезно две воћне ужине. Када се то научи од детињства, много се лакше придржава тога и касније. Када дете иде на екскурзију, треба наћи времена да му се направи сендвич, спакује сок и воће. А не разне грицкалице. Као и за ужину у школи, треба спаковати детету шта оно тада да поједе, на тај начин знају шта је и колико појело њихово дете, притом се и штеди у новцу.

Гојазност је обољење, али истовремено и ризик за појаву дијабетеса, повишеног притиска, поремећаја метаболизма, кардиоваскуларних болести. Који је углавном био проблем код пацијената са којима сте ви радили?

Када су деца у питању, најчешће су последице у каснијим годинама. У детињству могу да имају повећан холестерол у крви, већи садржај масти у телу, повишен крвни притисак, уз смањену физичку активност. Све остале болести настају касније. Само, гојазна деца имају већу предиспозицију ка њима.

Како изгледа терапија коју преписују стручњаци?

Најпре, треба открити где се греши. Научити родитеља да правилно искомбинује, припреми и избалансира исхрану свом детету. Та едукација треба да је за цео живот, схватања и прилагођавање исхрани у складу са обавезама. Праћење пацијената зависи од проблема. Код екстремно гојазних траје и до годину дана, док неко може и за два до три месеца да регулише своје здравље и телесну масу. Истовремено, правилно губљење килограма је од 0.5 до 1 кг недељно. Не постоје забрањене намирнице. Повремена одступања су дозвољена, али не треба свакодневно кршити правилан ритам и баланс исхране. Увек треба имати на уму да све што једемо и пијемо прелази у нашу крв, а наша крв биће каква је храна.

Шта је то што најтеже пада пацијентима када треба да мењају своје навике?

Психолошки моменат је кључ свега. Када се добро избалансира исхрана, људски организам има много мање потребе за слаткишима. Али, те потребе ће се јавити ако прескаче оброке и прави превелики размак између њих, као и ако се преједе, тада организам тражи слаткиш одмах после обедовања. И, наравно, психолошки моменат – када се тражи утеха у слаткишима.

Гојазне особе чине велики напор да изгубе килограме примењујући разне дијете, чија је заједничка карактеристика да се уз велика одрицања постижу спори резултати, а од момента када престану са дијетом, изгубљени килограми се врате. Која би била препорука за правилну исхрану?

Онај ко схвати да храна има улогу да одржава организам, а не да га уништи и да сваки вишак преко потребне количине оптерећује и трује организам, неће имати проблем ни са својим стасом. Особа која се правилно храни, задовољна је и својим изгледом. Здравље и стас могу ићи руку под руку само ако научите једну ствар. Када једном почнете правилно да се храните, морате схватити да су то промене за цео живот, а не кратког даха! Зато се и каже да чаробна дијета не постоји. Најбитније је правилно одабрати намирнице, искомбиновати их и припремити. На крају, треба умети и уживати при њиховом конзумирању.У томе се и огледа култура исхране. Онај ко је пријатељ свог здравља, сваки залогај мора полагано и добро сажвакати у устима, па га тек онда прогутати. У супротном, унете хранљиве материје организам неће у потпуности искористити.

Писали сте о правилној исхрани, држали предавања у Дому здравља Стари град, учествовали и у више пројеката. Који би био најефикаснији начин да се спречи пораст броја гојазне деце?

Ово је широко питање које захтева много промена у целом систему. Свака едукација је добра, барем неко увек нешто усвоји из целе приче. Проблем је што има и доста оних који нису едуковани, а држе разне едукације, па се на тај начин и маса све више збуњује. Суштина је да се људима омогући да добију знање од правих људи како да у складу са својим организмом и обавезама науче правилно да се хране. Како треба да им изгледа оброк и како да га припреме.

КАКО, КАДА И КОЛИКО ДО ЗДРАВЉА

Лоше навике у исхрани:

1. Једе се пребрзо, само се гута лоше сажвакана храна,

2. Једете и када ниста гладни,

3. Једете док се не преједете,

4. Једете без планираних оброка

Тајна витких људи:

1. Једу када су гладни,
2. Храна се узима у смирујућој атмосфери и полако,
3. Узимати мале залогаје које ћете добро сажвакати