Улица Краља Владимира. Дуга и мирна, са завидно лепом архитектуром. Идете њом и не знате да ли да гледате лево или десно. Која је кућа лепша, које је двориште лепше уређено. И таман кад се навикнете на овај призор, са десне стране поглед вам опажа високо здање. Број 33. Сиво-наранџаста фасада, боја још свежа. Терасе са металним решеткама, а на окнима прозора стоји по која празна флаша од испијеног алкохола. Продужите још неки корак и долазите до благо увијеног спољашњег хола који вас води до улаза. Прочитаћете на вратима: Студентски дом ,,Мика Митровић“.
Дом је саграђен још давне 1957. године за пензионере који се никада нису уселили у зграду јер је преименована за боравак академаца. Од тада па до данас овај дом је примио на хиљаде студената ФПН-а, ФОН-а, ЕТФ-а… Реновиран је 2012. Они који имају довољно година да оцене трансформацију кроз коју је дом прошао кажу да је сада овде боље него у хотелу, а доградња се тек очекује.
Приземље дома преуређено је у двокреветне апартмане са око 30 квадрата. Ту су смештене особе са инвалидитетом и рековалесценти заједно са њиховим пратиоцима. Цео амбијент, од улазних врата са спуштеном кваком до елемената у купатилу и простора у радном делу подесном за кретање колица, пројектован је тако да подмирује њихове потребе. За посебне потребе грађени су и хол, ресторан, степениште, и сам прилаз објекту.Степенишна керамика обложена је посебним тракама. Оне рефлектују светло које скреће пажњу слабовидим студентима и упозорава их да су испред њих степенице. Овде се осећају сигурно и једнако. Нема подсмеха, нема увреда ни непријатних ситуација. Овде се сви друже, смеју и узајамно помажу. Није битно да ли можете да ходате, или слабо видите, или сте студент завидног изгледа и са најбољим оценама. Битно је да сте добар човек.
Ово је једини студентски дом у
Београду за особе са посебним потребама, а уједно и најбоље опремљен. Преостала два спрата у дому нуде смештај у двокреветним и трокреветним собама у виду апартмана са две спојене собе. Сваки апартман има чајну кухињу са трпезаријом и купатилом, а из сваке собе се излази на терасу. Дом је мешовит. Студенти и студенткиње из свих градова Србије, а и понеки из Црне Горе и Босне и Херцеговине, овде су нашли оазу мира. Имају све што им је потребно за пристојан студентски живот, мада би студенти из других студентских домова рекли да имају и више од тога, жалећи се на напукле инсталације, појаву буђи и хладноћу у зимском периоду.
У ,,Мики“ нема тих проблема. Већ на самом улазу опије вас јак мирис хране из ,,Микиног“ ресторана. Ту се спремају најукуснија јела српске кухиње по устаљеном недељном јеловнику. Менза мала, али никад нема гужве. Јесте да има места за мање од 50 гладних студената, али нема оног ко је једном јео овде, да се није вратио.
Из мензе у ходник, из ходника лево у хол дома. Ако сте му непознати или је задремао баш кад сте улазили прошлог пута, чувар тражи студентску картицу да провери из које сте собе. Немојте да се шалите па да мислите да овде илегалци пролазе! Управник Златко јесте доброћудан човек на први поглед, али Златомир не воли те мутне радње! Код њега све мора да буде под конац. Оставио Златко на улазу натпис: ,,Забрањено окупљање испред дома, испијање алкохола и играње игрица“. Зна он шта је студентски живот, али не да сад да у његовом дому, па чак ни испред дома вршљају помахнитали студенти. Поручује да је за такве ,,4.април“ близу, па нек траже премештај.
Да не буде забуне. Није овде реч о војничкој дисциплини, али неки ред мора да се зна. Студентима у оквиру дома су увек на распологању читаоница, интернет сала, тв сала, теретана и фитнес центар. У читаоници је ретка посећеност, а у интернет и тв салу понекад дође неки студент… Ако му се поквари лаптоп, а хитно му је да се “прикачи” на нет. Али зато су собе увек пуне. Ту се студенти окупљају и забављају до касних сати, у паузи од учења наравно. Терасе су им посебно занимљиве ноћу, тад се са улице ништа не види, па могу до миле воље да седе или остављају празне флаше од алкохола. Често ујутру забораве да их склоне, па се лако закључи да је неки леп повод био протекле вечери.
Има ,,Мика“ неку чудну, посебну драж. Не можете да се не осетите лепо кад сте тамо. Све чисто, ново, где год да се окренете. У мензу само да идете, па вам доста. А, тек ако сте тамо смештени, то је лутрија! Без претеривања. Кад бисте да учите- имате мир; да одморите- можете и то. Да се забавите и добро проведете- наравно. Ма, имају право ови из других домова кад су љубоморни. Они јадни, ово не могу ни да сањају. Још се понадају да ће моћи следеће године да конкуришу, али слаба вајда. Ови из ,,Мике“ стављају резервације на старе собе, и пошто су већином одличног просека, не морају за уљезе ни да брину.
Тако се генерације студената смењују, а ,,Мика“ никад лепши него што је данас.
Последњи радови
Студентски радови28. децембар 2015.Светски број један у тенису – наш прозор у свет
Интервју недеље23. децембар 2015.Вештине праве разлику
Студентски радови9. децембар 2015.Диплома – папир који не вреди?
Наука и уметност9. новембар 2015.Француска недеља по трећи пут у Београду