Аранђеловац – Књажев град

„ Једне јесени, књаз Милош Обреновић, нашао се у подножју планине Букуља, хтео је видети како народ живи и какве то лековите воде крије наша земља, од којих и његови коњи постају бољи“, тако каже легенда која се преноси кроз историју улицама Аранђеловца.

Аранђеловац представља младо формирано насеље, које је кнез Милош Обреновић, својим указом, основао 1837.године, на простору села Врбица, дуж пута и раскрснице према престоници Београду, центру Шумадије Крагујевцу и колевки Западне Србије Ваљеву. .Половином 19. века формирана је аранђеловачка општина са Буковичком бањом, пољопривредну чаршију заменило је туристичко насеље.

За време турског насиља, у Аранђеловцу формиране су хајдучке дружине за ослобођење српског народа. Устаници су 14. фебруара 1804. године започели Први српски устанак, у Орашцу, надомак Аранђеловца, под вођством Карађорђа Петровића. Становници аранђеловачке општине учествовали су и у Другом српском устанку против Турака и дали допринос ослобођењу српског народа. Село Врбица мења назив у Аранђеловац 1859. године, за време друге владавине кнеза Милоша Обреновића. Тада је кнез Милош посетио Врбицу, о свом трошку започео изградњу цркве Светог Арханђела Гаврила и променио име села у Аранђеловац. Највећи утицај на развој насеља имала је Буковичка бања. У то доба настаје грађевина „ Старо здање “ која архитектонски има одлике Капетан Мишиног здања у Београду. Након ње изграђена је и грађевина „ Ново здање “, која постоји и данас, као и „ Старо здање “.Буковичка бања изграђена је упоредо са развојем варошице.На месту данашњег парка налазили су се несређени извори киселе воде. На месту старог извора, касније извора „ Књаз Милош “ , направљен је извор пијаће воде. Саграђен је хотел „ Шумадија“ и реконструисан је бањски парк. Буковичка бања је у овом периоду уврштена у важна југословенска природна лечилишта и туристичка места. На територији општине Аранђеловац има више извора минералних и термоминералних 15995435 1503002999724940 1986026579 nвода. Највеће количине термоминералне воде налазе се у масиву Букуље. Посебан значај имају минералне воде Буковичке бање које се сврставају у ретке хладне воде и хипотерме (топле)лековите воде. Прво флаширање минералне воде на територији Србије отпочело је 1863.године у овој бањи.

Данашња раскрсница са бензинском пумпом, која се налази на улазу у град, био је некадашњи трг, односно стара пијаца.Не зна се када је тачно оформљен трг, али староседеоци верују да је трг постојао још у доба старог насеља Аранђеловац. Пијачни трг био је поплочан коцкастим облим каменом, тј.врстом турске калдрме која је коришћена и за поплочавање београдских улица. На средини трга су се налазиле две ваге. Велика вага је служила за мерење запрежних кола са пшеницом, сеном, каменом, угљем и слично. На мањој ваги људи су мерили џакове пшенице, кукуруза и друге робе.Објекат ваге и данас постоји, али је ван функције за становништво.Овај објекат је израђен од преднапрегнутог бетона и био је међу првима у Србији који је грађен на тај начин. На обали реке Кубршнице, која тече поред улаза у град , постојали су трговачки локали, касапнице, бербернице, кафана, ковачка радња и слично. На западној страни налазила се кафана „ Централ“ у којој су мештани играли билијар и гледали представе гостујућих глумачких трупа. У овој кафани је одржан и први бокс меч у Аранђеловцу. Слика је иста и данас, само су називи други, модернији. Локалитети и дух су присутни, само у новом руху.

15996161 1503003003058273 1339626079 nПре почетка ратова у свету, на тргу су читане наредбе, саопштења, вести, одржавани политички скупови, прославе и друго.За време ратова трг су испуњавала тела погинулих у ратовима, о чему сведочи спомен плоча која се данас налази на тргу. У прошлости градски трг био је најживљи петком, јер је петак био пијачни дан. Из околних села долазили су сељаци како би продавали своју пшеницу, кукуруз, воће и поврће. Постојало је неколико тезги, а нека роба је морала бити излагана на калдрми услед недовољног броја тезги. Након успешне и родне године, пијаца је била препуна сувих шљива које су се извозиле у Пешту, Беч. Минхен, а понекад и у Шведску. Велики број људи бавио се узгојем шљива, њиховим сушењем и прерадом. У пијачном простору налазила се гранитна чесма, која је била каменорезачка умешност породице Комели, који су се доселили из Италије и населили у Аранђеловац. Каменоресци из породице Комели подучили су каменоресце са Венчаца и унапредили каменорезачки занат овог краја. И данас је присутан велики број ових занатлија у општини Аранђеловац. На простору пијаце налазила се аутобуска станица за Београд, продавци пецива и слаткиша.Најбоља роба била је у локалима у оквиру пијаце. На аутобуској станици, виђају се ових дана студенти који путују за Београд, Крагујевац, Нови Сад, који за собом остављају ону исту пијацу, оне исте производе које њихов град чине посебним. Петак је још увек најживљи дан, само што је сада кафанска ноћ заменила пијачни дан.

Аранђеловац је место које је успело да се прилагоди новом времену и будућности.15995841 1503002996391607 138794019 n Од малог сеоцета развио се у градић финих гостопримљивих људи, лепих грађевина, спасоносних лечилишта. Место у ком сада постоји велики број продавница, кафића, школа, факултет, позориште, биоскоп, бања, паркови, све оно што одликује један модеран град. У Аранђеловцу се одржава годишња смотра фолклора „ Шумадијски опанак “, јер становници овог краја цене и чувају традицију и историјско завештање од заборава. Такође, одржава се и „Фестивал књиге “, Међународна смотра уметности „ Мермер и звуци“, „ Позоришни фестивал Аранђеловац “, као и „ Сусрети произвођача и љубитеља ракије и вина “. Аранђеловачка општина је развијено туристичко место, чијем бољем туристичком положају доприноси велелепни хотел са пет звездица „ Хотел Извор“ са аква парком. Општина Аранђеловац је пример како се кроз време развијао српски град, кроз ратове и кризе.