Агресивност као начин живљења

Због чега све чешће чујемо вести о насилничком понашању у школи, у породици, на радном месту? Зашто је све више жртава породичног насиља и зашто нам је агресивност постала свакодневна? Узроке и последице објашњава психолог Сања Милићевић.

-Агресивност је нормална емоција код сваког човека. У пубертету долази до интензивирања  насиља. У нашој средини се то може повезати и са широм социјалном средином, економским факторима, условима у којима смо живели. С друге стране, ја не бих бежала од породице као важног фактора. Када би родитељи имали више времена да се посвете својој деци, то насиље би вероватно било мање изражено. Наравно, велики је и утицај мас-медија, као и фаворизација брзог и лаког стицања новца.

Споменули сте мас-медијe. На шта конкретно мислите када истичете њихов лош утицај?

-Медији су преплављени музиком, спотовима, филмовима и политичким емисијама где се јасно истиче агресивна комуникација и фаворизовање сумњивих ликова. Чак и у цртаним филмовима можемо видети бројне агресивне сцене, па можемо да видимо да су границе пристојности постале врло попустљиве. Оно што се некада сматрало деструктивним и морбидним, сада се путем медија пласира у току целог дана. То виде деца и млади, у кругу својих вршњака. Виде да могу, а и не морају да иду у школу, а да притом не трпе никакве санкције.

Шта све може утицати на личност особе која је у развоју?

-Доста фактора је у питању. Генетска предиспозиција, породица у којој дете одраста, модели у и ван породице, школа, вршњаци, медији и слично. Јако је тешко васпитавати децу у ово време, с обзиром на бројне утицајне факторе. Ако им стално шаљете добро знане, старе поруке о систему вредности, части, ненасиљу, или ако им кажете да не узвраћају увредама или ударцима, дете може бити лако одбачено јер се не уклапа. С друге стране, ако сви кренемо да окривљујемо друштво за све наше проблеме, онда се сви утапамо у неку линију мањег отпора и подржавамо колективно препуштање негативним стереотипима.

Колико начин живота утиче на појаву насиља?

-Правила су се негде изгубила. Тачно је да насиље рађа ново насиље, нарочито ако деца то гледају у породичном окружењу. Насиља у породици је увек било, али сада је то све постало нормално, толерише се. Нема никакве превентиве од стране породице, школе, нити доследности у васпитавању детета. Неки родитељ можда мисли да ће обезбеђивање материјалних вредности доћи као компензација родитељског времена и љубави, а онда ће то моћи да „наплате“ батинањем када дете донесе кући лоше оцене. И то „нема везе“, јер ће након тога опет одвести дете на скупо летовање и опет у круг.

У којој мери је агресивност прихватљива?

-Постоји разлика између агресије и деструкције. Агресија може бити конструктивна и она је сасвим нормална, у смислу да, када вас неко повреди, одреагујете вербално, цивилизовано. Можете рећи са чиме се не слажете, у чему је проблем и то на оштар, бурни начин. Било би добро да то буде напад на проблем, а не на особу. Оно што је јако важно – децу не би требало сувише гушити, али се неке границе морају поставити и њима остати доследан.

Какав је склоп личности једног насилника?         

-Свако је индивидуа за себе, с тим што се у психологији зна да су психопатске, незреле структуре личности подложније насиљу, потребан им је мањи окидач у том импулсивном понашању. Код њих је реаговање на „прву лопту“ чешће, ређе је контролисање емоција тамо где је импулсивност узела маха. Опет, чести су случајеви када ситуација рађа насилника. И најцивилизованија особа може бити насилна у одређеним ситуацијама.

Какве последице може оставити насилно понашање на личност неке особе?

 -Најчешће би биле патолошке последице или може доћи до ситуације да жртва имитира насилника, па злостављана особа одрастањем постаје злостављач у неком смислу – психолошком, емоционалном или сексуалном. Насиље може довести до повлачења жртве у себе, до депресивног понашања, самоосуђивања или развоја неких мазохистичких црта. Постоје неке психолошке структуре личности које су отпорније, па фактор као што је насиље не може оставити неке трајније последице по њихову психу.