Студентски радови

Живим ситне детаље

18. децембар 2011.
ancisever

Бивши селектор фудбалске репрезентације Србије, Радомир Антић сем што је направио изузетан успех у својој тренерској каријери, највише је поносан на то што је успео да одведе репрезентацију на Светско првенство у Јужноафричку Републику. Иако иза свог успеха стоји доста труда и одрицања, наводи да не жали за пропуштеним, јер је успео да уради оно што претходни нису, а то је да од играча створи јединствену породицу.

-На самом почетку, када сам прихватио позив да будем селектор репрезентације, сусрео сам се са првом препреком, моје знање није било прихваћено на прави начин, ипак нисам одустао. Имао сам жељу да српски фудбал вратим на прави пут, наравно под условом да су људи спремни на промене. Данас је такво време да је искреност доведена у питање, а неке друге ствари су на цени. Ипак, надам се да ће истрајност показати квалитет. Гледам напред и сматрам да је ово тек почетак.

Фудбалом почиње да се бави у родном Ужицу. Уследио је, затим, позив Партизана, где проводи и највећи део своје играчке каријере. Први ангажман добија 1978. године. Била је то Турска, Фенербахче где је бриљирао. Уследили су позиви других клубова, те се одлучио да промени место становања, а Сарагоса је тада била најбоље решење. Иако је у Шпанији први пут боравио када је био са Партизаном на припремама, ово је била изузетна прилика да ову земљу упозна онакву како су му други описивали – гостољубљиву и ведру.

– Знате, Шпанија је специфична земља са доста врлина. Овде су дани прекрасни, свакако томе доприноси клима која те једноставно тера на расположење и позитиван став према животу, а то је оно што нам је сада најпотребније. Шпанија је земља у којој се тренутно најбоље живи, због тога сам одлучио да останем овде. Моја породица и пријатељи су овде тако да у овом тренутку не бих могао да замислим живот ван Шпаније.

Своју тренерску каријеру започео је 1988. Била је то утакмица између Сарагосе и Валенсије. Након тога тренерска каријера почиње да се креће узлазном путањом. Први од великих клубова био је шпански Реал Мадрид. Четири године након преузимања Атлетика са којим постиже и највећи успех у тренерској каријери, освојио је првенство и Куп Краља. У списак клубова које је предводио уписала се и Барселона. Ипак, он је највише остао упамћен као тренер мадридског Атлетика, чак је проглашен и његовим почасним чланом .

-Атлетико је моја каријера, задовољан сам што сам био његов део када је постигао највећи успех. Сећам се да су нам прогнозирали само лоше дане, међутим није тако испало. Успели смо на праведан начин да дођемо до титула, које су резултат напорног рада. Поносан сам на резултат који смо постигли и осећам се привилегованим што сам део његове историје. У својој каријери губио сам доста утакмица, али никада на терен нисам изашао као губитник. Сваки клуб гледао сам као своју другу кућу.

Са супругом Вером у браку је четрдесет година. Имају двоје деце, сина Душана и кћерку Ану и четворо унучади.

-Своје импресије увек делим са породицом, супругом, децом, унуцима. Сваки мој успех је и њихов и заједно га прослављавамо. Ја сам од оних мушкараца који признаје значај жене. Сматрам да без своје Вере не бих постигао све резултате које сада имам иза себе. Период када сам се бавио фудбалом моја супруга је посветила деци и њиховом васпитању. Желео сам да они иду у најбоље школе, сматрам да је улагање у своју децу најперспективније. Наша деца су мењала места становања, моја супруга је избројала да их је до сада било двадесет осам, али ништа то није променило наш однос.

У детињству мислио је да ће бити инжењер. Међутим, у то време спорт је био заступљен у школама, тако да се фудбал јавио као одговор на то доба. Поред фудбала, издваја и тенис и истиче да су Јелена, Ана и Новак најбољи амбасадори Србије.

Сматра да је породица имала кључну улогу у његовој каријери. Велики је оптимиста и сматра да падови треба да нас чине јачим. Самоуверено гледа на будућност и препреке које живот намеће.

-Живети ситне детаље, то је моја животна филозофија. Велики сам оптимиста и сматрам да је све до човека и начина на који он мисли и дела. Волим да читам књиге, углавном из области психологије, али нисам стручан, у њима сам нашао решење за моје проблеме.