Како славе широм света

Нова година обележава се широм света на различите  начине. Обичаји како једни народи испраћају стару, а дочекују Нову годину разликују се од културе и вере народа који је прославља.

Антрополози верују  да  су још пре четири хиљаде година Вавилонци први почели да славе Нову годину. Они су тако обележавали рађање свега у природи. Прослава је трајала 11 дана и одржавала се почетком пролећа, периода када се природа буди из „зимског сна“.

Египћани су Нову годину славили у месецу септембру када би Нил поплавио своје обале. Римљани су првог дана марта славили улазак у нову годину, а њихов тадашњи календар имао је 10 месеци. Да се Нова година слави 1. јануара одлучено је у баш у Риму. Наиме, римски Сенат је 153.године пре нове ере установио да тај датум постане званичан, а остали народи су га прихватили.  Ипак, већина је поред овог датума задржала и своје традиционалне, па тако неки славе и по два пута исти празник. Кинеска Нова година почиње између 17.јануара и 19. фебруара у време младог месеца, а православна се слави у ноћи 13.јануара. У земљама где постоје две Нове године, оне су само  разлог више за славље, весеље и радост.

 Јевреји овај празник проводе у молитви и покајању. За њих Нова година- Рош хашану почиње да се прославља првог и другог месеца Тишри. Муслимани верским манифестацијама обележавају Хиџретску годину која означава пресељење посланика Мухамеда из Меке у Медину

Раније се у средњовековној Европи Нова година није прослављала, јер су се обичаји сматрали паганским и антихришћанским.  Прослављање  Нове године 1.јануара почиње 1582.године у Грегоријанском календару који су католичке земље прихватиле одмах, а православне постепено.

Традицију украшавања јелке отпочео је верски реформатор Мартин Лутер у 16.веку у Немачкој.

Нова година какву ми познајемо не може се замислити без украшених станова, улица, ватромета, музике. Поводом испраћања старе године у неким земљама организују се параде, карневали уз много буке и музике. Антрополози то објашњавају да се веровало да ће управо бука отерати зле демоне.

Да дочек не може проћи без буке потврђују Данци који старе тањире разбијају  пред врата пријатеља 31.децембра. Разбијени тањири симболизују друштвено богатство,па се верује да што више тањира разбију пријатељство ће бити јаче.

У Јапану Нова година се слави током читавог децембра, одржавају се забаве „Боненкаи“ с циљем да се лоше ствари и навике оставе за собом. Тако звона у будистичким храмовима звоне 108 пута како би се отерао исти број људских слабости.

Дочек Нове године у Сиднеју најпривлачнији је туристима, јер се у овом граду у ноћи 31.децембра испали око 80 000 хиљада ватромета. Све атрактивније су туристичке понуде у највећим еввропским метрополама, по повољним ценама па се већина туриста управо одлучује да најлуђу ноћ дочека на тргу у Прагу, Бечу, Риму…

Година се дочекује уз најмилије, па је најлуђа ноћ широм света прилика је да се окупе породице. Оно што је заједничко за све народе који прослављају овај датум јесте жеља да нова година буде успешнија и боља од претходне.