Студентски радови

Музеји пред затварањем

18. децембар 2011.
milicabgd8

Мемљиви зидови , кровови који прокишњавају, оштећена врата и прозори, темељи који прете да утону…само су неки од призора у београдским музејима којима због алармантно лошег стања прети затварање.

„Тужно и трагично су две речи којима описујем стање једног музеја који постоји 167 година, а на реконструкцију чека читаву једну деценију“,изјавила је Гордана Грабеж пи-ар Народног музеја. Иницијатива да се овај музеј темељно обнови покренута је још 2001. године, али се због комликованог пројекта као и финасијских разлога још увек чека и стоји у месту.

Министарсво културе саопштило је да ће музеј за две године осванути у новом руху, али прогнозе Гордане Грабеж нису толико оптимистичне. „Призор је исти као и пре неколико година када смо затворили сталну поставку. Једино што можемо је да приређујемо кратке тематске изложбе, како не би негативно утицали на предмете који су изложени. Надамо се да ће након израде главног пројекта нешто кренути на боље“, објашњава Грабеж.

У ограниченом простору и са великим бројем изложбених експоната недавно је отворен Музеј Народног позоришта. Са преко 170 посетилаца дневно, најмлађи музеј у Србији бележи рекордну посећеност, а за његово отварање било је потребно свега 32 дана. „Од идеје до реализације протекло је осам месеци, али радови су се готово одвили преко ноћи. Јака жеља и потреба да се историјски догађаји овог позоришта обележе чине јаку основу“, каже Божидар Ђуровић, директор Народног позоришта који оптимистично верује да се ствари одвијају на боље.

Музеји 21.века више нису само монументалне и неприступачне зграде, већ места за посету, уживање, слушање, гледање, дијалог… и зато и београдски музеји морају да се отворе за промене, нове пројекте и савремене програме рада. Међутим, средства из републичког буџета су доминантан извор финансирања за само 25 одсто музеја.

Душан Миловановић, директор Музеја примењене уметности, сматра да је државна политика према култури на граници издржљивости. „Политичари не разумеју културу као неопходну потребу. Стално се говори о хроничном недостатку новца за ову област. У белом свету све државе стимулишу донације, а код нас их још кажњавају ПДВ-ом“, каже Милановић.

Према истраживању Завода за проучавање културног развитка кључ за оживљавање музеја налази се у правилном разумевању друштвене и образовне улоге тј. да се путем основних музејских медијума – збирки, изложби, едукативних програма утиче на животне ставове и емотивна струјања појединаца.

Разлози слабе посецености музеја према истразивању Завода за проуцавање културног развитка : непостојање потребе и навике, стереотип о музејима као досадним складистима старина, незаинтересованост просветног кадра, приступ кустоса усмерен ка личном интересовању, лоша промоција изложби.

Још деведесетих година музеји западају у кризу, грађени су пре више од пола века, а услови у којима се данас налазе њихови фондови су неадекватни. Нису довољно осигурани ни заштићени, а неопходни су им и инструменти за осветљење, вентилацију, грејање, аларми у случају крађе. Свега 15 одсто музеја има приступ за особе са инвалидитетом.

Један од најстаријих музеја на Балканском полуострву, Етнографски музеј упркос великом изложбеном простору такође тражи обнову. Музеј поседује огроман број збирки и са осам сталних поставки заузима три нивоа зграде. Чекање на обнову може драстично да угрози једну од најбогатијих библиотека, а киша је већ оштетила неке од скупоцених ћилима.

И док национално благо чека неко боље време, Музеј афричке уметности упркос кризи и лошем стању у овој области превазилази све препреке. Први и једини у региону који је искључиво посвећен уметности афричког континента због своје егзотичности привлачи велику пажњу.

„Покушавамо да популаришемо и проширимо знања о афричком стваралаштву. Потребно је развити свест о културном диверзитету и вредновати историју њених народа. Поред изложби организују се и предавања, музичке, плесне и ликовне радионице, издају двојезични часописи и стручне публикације. Тако се ми боримо за опстанак и напредак у овој земљи без закона о музејима“, објаснила је Нарциса Кнежевић Шијан, директорка музеја.

Међутим, на десетине хиљада грађана учествује у манифестацији која се зове “Ноћ музеја” јер се тада култура меша са забавом и разбибригом. Многи млади људи, будући кустоси и рестауратори и ове године су волонтирали представљајући мање тематске поставке.

„Подржавам овакве догађаје и драго ми је што су посећени, али ми људи нису јасни. Онај кога музеји заиста интересују доћи ће било који други дан, и без журбе и гурања погледати жељену изложбу“, сматра Маријана Гајић, апсолвент на историји уметности и волонтер на Ноћи музеја.

За већи одзив и придобијање не-публике неопходна је добра и агресивна пропаганда, висок ниво културне и националне свести, и тренутно најбитније-улагање у обнављање музеја.

Нико се не сматра одговорним да доноси битне одлуке, и сву су „заузети“ неким важнијим и популарнијим питањима! Зато је будућност за ове храмове прошлости неизвесна, а свака прогноза је само пуко нагађање да ће се неки од многобројних амбициозних планова обистинити.