Интервју недеље

Исповест: Момчило Бајагић Бајага, музичар

16. децембар 2011.
Jelena Petrović

Због њега су тинејџерке падале у несвест на концертима, био је најпожељнији зет, момци су га осамдесетих година имитирали -пуштали косу и свирали гитару. Име му се нашло и у култном српском филму “Ми нисмо анђели”. Има написану биографију. Године музике и славе га нису промениле, он је и даље “добри дечко из комшилука”. Тектописац, певач, гитариста, композитор. За публику Бајага, за рођаке Мома, за пријатеље Баки.

ПОНАВЉАО, ПА ШТА?

Никада нисам био присталица тога да  ствари треба да се мењају. Сада са ових својих педесет година, када се осврнем, задовољан сам својим животом. Нешто буде лошије, нешто боље. Општа карактеристика живота је да је данас сив, сутра жут. Не треба се радовати када је жут, нити туговати када је сив. Али, то је у принципу то. Када би све могло да се промени живот би био досадан. У осталом ко зна зашто је то добро. Понављао сам први разред гимназије у Земуну. Због ината. Можда је то за моје бављење музиком било одлучујуће. Тих година је дуга коса била у моди. Носио сам је и ја. Професорка математике ми је на једном часу рекла: “А ти би мог’о да се ошисаш!” Тај бунт из мене је проговорио:”И ти би могла да се обријаш!” Тог лета сам пао на поправном из математике, иако сам све знао. Идући пут када сам ишао поново у први разред нисам морао ниста да учим, тако да сам се само бавио музиком. Понавлљо, па шта? То ме није омело да касније упишем књижевност. И данас много волим да читам разне књиге. У последње време Орхана Памука, овог Авганистанца са змајевима (Халед Хосеини), и књиге мог доброг пријатеља које нисам прочитао, Моме Капора.

ПОЗИТИВНА ГЕОГРАФИЈА

Кум мом садашњем, не првом а надам се и последњем бенду, био је Пеца Поповић.

Требало је смислити име бенду. Неколико дана пред нашу турнеју, требало је одштампати плакате. Ја сам се ујутру успавао, јер сам те ноћи излазио, журка била лууудило. Када сам стигао било је готово. Пеца није могао да чека. Дао је име бенду “Инструктори позитивне географије”.Позитивна географија је “отпала”, а Инструктори су остали. Трудио сам се да оно најбоље што сам научио од Боре Чорбе пренесем у свој бенд. И један од мојих највећих успеха јесте тај што сам све ове године преживео, бавећи се искључиво музиком која није доминантна на овим нашим просторима. И живећи од музике.

 

КО? ЈА ФРАЈЕР?

Никада нисам очекивао да будем абнормално популаран, што ми се у једном тренутку живота и догодило. Хтео сам само да радим оно што волим-да свирам.Сада ми је драго што сам дечје болести популарности прележао јако рано. Први пут када сам чуо реплику из филма “Ми нисмо андјели” одреаговао сам: Ко? Ја фрајер?

У гимназији сам био у неком свом фазону. Јако повучен. Сви су били изненађени када су чули да свирам са “Чорбом”. Мени је то пријало. Памтим своју рану младост по наступима у једној од најпопуларнијих група у бившој Југославији. Турнеје, концерти, путовања. Није нека драстична разлика када сам имао двадесет и две и данас. Мада, никада се не бих вратио у доба младости. Имао сам више нерешених ствари у глави онда него сада. Када сам био млађи сметало ми је што не могу улицом да прођем нормално, већ за мном трчи хорда девојака: “Ааааааа, ево га Бајага!”

СВЕ ЗБОГ ТИТА

Данас нико не трчи за мном, али се људи изненаде када ме виде у аутобусу, трамвају, или било ком градском превозу. Немам дозволу и не возим кола. Када сам требао да полажем вожњу, тог  дана је умро Тито. Отишао сам на полагање, али се нико од полицајаца није појавио. Никада после тога нисам ни покушао да седнем у кола. Не занима ме то. Супруга и син ме возе. Ја себе не могу да возим. Мада, нисам једини, нас тројица у групи немамо возачку дозволу.

ХОНОРАР ОД ЗМИКИ

Оних црних деведесетих нисмо  имали пуно концерата. Имао сам написану песму”Да будемо ноћас заједно” за коју сам веровао да може да буде “народњак”. Весна Змијанац је тада радила албум, и понудио сам јој песму. Снимила ју је. После ми је било смешно, јер су сви народњаци били у фазону:”У, што ти је добар забавњак што си написао за Весну!” Када бих сада урадио, не смем ни да замислим како би звучало. Али, мислим да не бих знао да урадим нешто од ове модерне народне музике. Разликују се стилови. Нема тих пара. Мада, тадашњи Веснин хонорар ми је пуно помогао, могао сам у оном “тмурном” периоду од њега да живим, сигурно годину дана. Онда можеш мислити о каквој лови је реч!

МАРИХУАНА КАО “ГУАРАНА”

Знам да су ме често доводили у везу са наркотицима, али ја нисам имао никакве везе са њима. Можда се то сматрало делом имиџа, оно као, дуга коса, гитара па и џоинт. Нисам се често оглашавао због тих новинских натписа, нисам се ни узбуђивао. У моје време је трава била као данас “Гуарана”. Јесам потписао Албахаријеву петицију, али не за легализацију већ декриминализацију марихуане. Тада је ситуација била мало боља него сада. Не мислим да је трава добра, нити да неко треба да се дрогира. Али треба направити разлику у закону између траве и хероина. За то сам се залагао. Страшно је отерати младог човека у затвор зато што је први пут ухваћен са џоинтом. И осудити га на годину дана затвора, па да тамо научи и како се ради са хероином, који је исплативији. А да неко са двадесет килограма хероина, ко може да побије пола Београда, добије две године затвора.

ПАДА ВЛАДА

По истом принципу као са марихуаном доводили су ме у везу и са различитим политичарима и странкама. Не знам зашто им је то занимљиво да спајају музику и политику?! Не бавим се политиком, и никада ме није занимала. Помогао сам у неколико ситуација за које сам сматрао да су битне. То су били студентски протести, и избори за које сам опет сматрао да су преломни. Засто подржати некога знаци бити члан његове странке? Нисам члан ниједне партије. Не видим побољшања на садашњој политичкој сцени, јер су исти људи у позицији и у опозицији већ 15 година. Али,не видим никога ултра-паметног ко би нам био идеална опција. Можда се јави неко нови, када падне Влада.