Застрашена професија - новинарство у инат сили

У протеклој години забележено је 54 случајева разних притисака на новинаре, док је 2016. године тај број износио 33. Приметан је још јачи међусобни рат новинара и прогон новинара у таблоидима у односу на претходне године.

Према Бази података о нападима на новинаре коју води Независно удружење новинара Србије (НУНС), у периоду од 1. јануара до 5. децембра 2017. забележено је укупно 30 напада, међу којима и 6 физичких напада, 21 вербална претња, 2 напада на имовину и један случај надзирања новинара.

Kада се 2017. година упореди са прошлом промећује се да је тренд одбијања државних функционера и представника власти да одговарају на питања новинара као и дискриминација кроз забрану извештавања и непозивање новинара појединих медијских кућа на догађаје настављен.

Према речима Славише Лекића, председника НУНС, новинари су у протеклој години у десет случајева спречени да извештавају.

– Поражавајући је утисак да ни у једном јавном наступу неког из врха власти нисам приметио да су охрабрили новинаре да раде свој посао, а тако макар посредно обесхрабрили оне који их у томе спречавају, нагласио је Лекић.

На конференцији поводом представљања Хронике напада И притисака на новинаре у 2017. Години, у организацији Цивил Ригхтс Дефендерс и НУНС приказан је документарни филм сачињен од сведочења нападнутих новинара, “Силом против седме” .

– Држава можда није иницијатор, али јесте инспиратор. Власт нас доводи у ситуацију да се осећамо као идиоти, додао је Лекић.

Да жеља државе да заштити медије постоји, бар на папиру, доказ је Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара, потписан у децембру 2016. године између МУП- а Србије, Републичког јавног тужилаштва и 7 новинарских и медијских удружења. Ипак, како у годишњем извештају наводи НУНС, још нису начињени озбиљни помаци на плану унапређења безбедности новинара и других медијских радника.

Горан Милетић, директор за Европу, Цивил Ригхтс Дефендерс сматра да је преношење објективних информација од кључног значаја за демократско друштво.

-Постоје три групе проблема у Србији, први је ограничен приступ одређених група медијима, друга група је безбедностб самих новинара, могућност да раде свој посао најбоље могуће и трећа група јесте да се дебата схвата као напад на државу, нагласио је Милетић.

Према подацима из Хронике иако су притисци на новинаре повећани, број физичких и вербалних напада је смањен. Приметно је да се повећава број претњи новинарима преко друштвених мрежа. Такође постоји велики број нерешених случајева. Kако је истакла Марија Вукасовић, правница НУНС, у највећем броју притисака на новинаре реч је о државним функционерима.

– Према информацијама Вишег суда у Београду, постоји тренд подношења тужби против новинара. Број нерешених предмета до 29. новембра је 906, нагласила је Вукасовић.

Новинар и дописник Вечерњих новости из Лознице Владимир Митрић један је од нападнутих новинара.. Претукао га је полицијски службеник. Тврди да нема претње новинару без државе и да је опоравак, дуг неколико месеци био тежи од самог напада.

– Живео сам са полицијским обезбеђењем три године. Три пута су ми полупали кола, полиција два пута није изашла. Да су хтели да ме убију, убили би ме. Нема озбиљнијег криминалца без подршке полиције, истакао је Митрић.

Забринутост за безбедност и положај медијских радника изразила је И Гордана Јанковић, шефица медијског одељења у Мисији ОЕБС-а, у Србији И подсетила да је Србија приступањем ОЕБС-у, Уједињеним Нацијама и Савету Европе прихватила међународне стандарде којих мора да се придржава.

Да се стање у медијима може побољшати бољим радом институција И побољшањем самог Система показују И препоруке Независног удружења новинара Србије. Девет системских препорука које се тичу безбедности новинара као што су одржавање отвореног дијалога, доследна примена закона, прецизно дефинисање кривичних дела… И све препоруке су упућене државним институцијама.

Чињеница да се новинари у демократској земљи застрашују И нападају није непозната нити чудна. Многе развијеније земље, земље са дугом традицијом поштовања општег интереса јавности да зна суочавају се са овим проблемима. Забрињава то да се новинари нису сложни када се брани достојанство њихове професије као и константно именовање новинара као страних агената од стране представника власти. Држава још није схватила да новинари не нападају, већ критички извештавају. А за оне, и даље неупућене, критика је често конструктивна.