Шабић: Живимо у друштву које није толерантно

Подаци који се налазе у здравственим картонима законом су максимално заштићени, макар би тако требало да је у теорији. У пракси, међутим, то неретко није случај. Ове информације често долазе до политичара и новинара, те бивају злоупотребљене. О злоупотребама ових података, начину на који се медицинска документација штити, системскијм проблемима и праву сваког човека на достојанство и приватност разговарали смо са човеком који већ два мандата заредомштити права грађана и преиспитује поступке државе, Родољубом Шабићем Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Мислите ли да су они који су ту пре свега да нас заштите као што су полиција и медији углавном они који злоупотребљавају медицинске податке о личности?

Не можемо са једне стране бити задовољни нивоом заштите који би они морали да пружају и чији је посао да пружају, дакле заштиту приватности и осетлжљивих података о личности, а са друге стране има више разлога да верујемо да су они ти који те податке неовлашћено стављају на располагање трећим субјектима у различите сврхе.

На који начин се до информација у медицинским документима долази?

Та питања нису лака за одговор, једноставно зато што ми живимо у једно друштву које је потпуно годинама неорганизовано и неприпремљено да се супротставитоме што називамо опасност по приватност и продор у сферу заштите података о личности, нарочито осетљивих података какви су медицински. Дакле има безброј начина, од тога да се на разноврсној комерцијалној основи такви подаци дистрибуирају, више пута је повод за акцију повереника била чињеница да неко дистрибуира податке о повређенима у саобраћајки када је потпуно јасно да је извор или полиција или медицинска установа или да постоји тесна, а нелегитимна веза осигуравајућег друштва и некакве агенције.

Можете ли кроз примеере да нам објасните њихову доступност и злоупотребу?

Имали сте онако драматичне, бизарне примере где су подаци о личности, нарочито посебно осетљиви медицински подаци, злоупотребљавани и то у најружније сврхе, политичке сврхе. Где су они чак дистрибуирани и у телевизијцке емисије. Та прича да се психијатријска дијагноза и медицински досије појави у телевозијској емисији, то је са становишта неких цивилизацијских стандарда шокантно, то се дешавало и у скупштинској дебати и тако даље.

ХИВ позитивни пацијенти, осетљива група пацијената, некада су били обележавани видно црвеним словима на медицинским картонима. Постоји ли нека промена или је тако и даље?

То захтева тријажу целе, огромне, базе, али да јесте било ситуација у којима је дакле на један видан начин истицано нешто што не би смело бити доступно никоме сем изабраном лекару и самом пацијенту, то је неспорно. И то је био разлог за више акција повереника. Имали смо акцију где се подаци људи са фамозном ф дијагнозом истичу на видном месту. Имали смо ситуацију да се у специјализованој апотеци где се може доћи до медикамената за лечење одређених болести видно, црвеним словима, како би се то рекло “ из авиона“ истичу подаци који могу бити вишеструко ризични. Није ту реч о томе да ли би неко могао бити компромитован, и да ли би уопште могао бити компромитован јер болује од одређене болести. Знате, ми живимо у друштву које и није сувише толерантно. Врло често је неко због тога што је можда болестан од ХИВ- а аутоматски третиран као геј или као наркоман, па то онда опет даје некоме за право да га дисциплинује, малтретира и туче.

Мислите ли да су у нашој држави на власти појединци, а не институције? 

Па да вам кажем, сувише је ситуација у којима нажалост видимо да је политички волунтаризам нешто што је доминантно у принципу законитости. Свакодневно ћете се сусрести са ситуацијом да неко постане директор јавнмог предузећа и иако мора имати завршен факултет нема га, али је лојалан некој политичкој партији или неком моћном појединцу кога спомињете. Тај п’ринцип је нешто јако разорно и штетно. Ми смо данас суочени са ситуацијом  која би се морала мењати, јер је једноставно нешто што индукује системску корупцију. Давно је још, наш славни правник, Слободан Јовановић рекао, дакле да кад политичке странке, које су наравно неопходне, не можете градити шдемократско друштво без политичких странака, да кад изгубе начела и принципе претворе се заправо у предузећа за експлоатацију власти. Оне теже власти ради власти и неминовно око себе шире корупцију.