Господар својих мисли и свог времена

„Осетила сам се спремном оног тренутка када сам осетила да ми ништа није довољно испуњавајуће осим времена које проводим радећи за себе“

Аница Петровић, дипломирани новинар и бивши студент Факултета политичких наука, говорила је за Журналист о томе како је почела да се бави професијом за коју се није формално школовала и како се остварила као млади предузетник.

Ви сте пример да млади људи не морају стриктно да се баве занимањем за које су студирали и стицали формално образовање. Који је то тренутак када сте схватили да новинарство и комуникологија нису Ваш позив и определили се баш за дигитални маркетинг?

Продор интернета у све више сегмената друштвеног живота значајно утиче на преобликовање многих професија. Уколико узмемо пример новинарства и комуникологије, приметићемо да све више новинара постају заправо „web“ новинари и да онлајн портали и блогови постају све важнији медији. До пре 10 година се знало где можеш радити као новинар – телевизија, штампа или радио. Доласком дигиталног доба новинари не само да постају „web“ новинари, већ се упуштају у многе новонастале дисциплине као што су онлајн „PR“, „Copywriting“, „Content marketing“ и дигитални маркетинг уопштено. Негде на трећој години студија сам се заинтересовала управо за ове области и почела да их неформално изучавам.

На који начин сте успели да надокнадите недостатак формалног образовања у тој области?

Интернет, интернет, интернет. Тамо нам је све доступно и само је питање воље и упорности да ли ћемо успети у својој замисли. Ако је Харвард, као сибмол традиционалног и конзервативног система образовања прошле године објавио онлајн „free“ платформу на којој студенти широм света могу слушати предмете до недавно доступне само студентима Харварда, онда вам је јасно да оно што се тренутно догађа је либерализација образовања. Образовање постаје доступно свакоме ко има приступ интернету. Наравно, још смо далеко од цивилизацијског ступња у којем би Интернет постао доступан баш свима, али његова потпуна експанзија и доминација је, мало је рећи, неминовна. Друго је питање да ли ће се ствари на Интернету кретати у тако либералном смеру као што би већина нас волела. („Неће!“ добацује из позадине Срђан, Аничин колега.)

Колико је могуће непоседовање формалног образовања у некој области надокнадити курсевима и неформалним едукативним програмима?

Формално образовање често не може да испрати промене које се догађају у некој професији и зато формалне студије, по мом мишљењу, служе томе да се стекне неко базно знање и основно разумевање неке области. У мом случају, Факултет политичких наука ми је итекако обезбедио широко разумевање различитих друштвених феномена комуницирања. То се испоставило као и више него корисно у професији којом сам почела да се бавим. Суштина дигиталног маркетинга јесте комуникација или како би је многи назвали – персуазивна комуникација. Ја бих се пре одлучила за термин – креативна комуникација. Како год, предмети које сам похађала на Факултету политичких наука су ми дали способност ширег и контекстуалног разумевања, што је веома вредно у комерцијалном, као и у било каквом другом процесу комуницирања. То базно знање се, наравно, надокнађује практичним радом и додатним формалним или неформалним усавршавањем у некој специфичној области. Што се тиче даљег професионалног и личног развоја неформално образовање је нешто што се подразумева.

Током завршне године студија променили сте три пословна ангажмана. Радили сте у медијској компанији, маркетинг агенцији и стартапу. Колико Вам је искуство које сте стекли на три различита посла помогло у покретању сопственог бизниса?

Помогло ми је итекако. Мењајући три дијаметрално различита професионална окружења, а опет у сличној индустрији – медија и комуникација, стекла сам значајне увиде у процесе и кретања на тржишту. Те две ствари су од непроцењљиве важности када се покреће приватни бизнис.

У ком тренутку сте се осетили спремном да постанете „сам свој газда“?

Заправо сам одувек желела да постанем „сам свој газда“ или како то волим више да назовем – господар својих мисли и свог времена. Важно ми је било да ипак прво стекнем увиде у тржиште и процесе, како бих могла да испоручим квалитет и професионалност у пословању. Осетила сам се спремном оног тренутка када сам осетила да ми ништа није довољно испуњавајуће осим времена које проводим радећи за себе.

Заједно са пријатељима и момком покренули сте „GoWeb“, агенцију за дигитални маркетинг и „web development“ и решили да користите интернет као средство зараде. Колико Вам је било тешко као младим људима који су нови на тржишту да се пробијете и да се прочује за Вас?

Како сам се одувек много кретала међу људима, није био проблем направити публицитет од инспиративне приче о младим предузетницима. Када сам одржала прво предавање о дигиталном маркетингу, уследило је одмах друго, затим интервју у „Danas – u“, „Новом магазину“ и „Слободном углу“. Све се одмотавало само од себе и ето мене сада и у Журналисту, за који сам, узгред речено, и сама писала до пре годину дана.

Који је био први озбиљан пројекат ваше фирме?

Први озбиљан посао је био пројекат израде „web“ сајтова за један домаћи ланац хотела. Толико озбиљан да смо заправо због њега основали фирму. Заправо смо након тога учествовали у много захтевнијим пројектима, али овај је био окидач јер је захтев компаније био да сарађује само са регистрованим фирмама а ми смо били „freelancer-i“ до тог момента.

Колико је тешко професионално сарађивати са блиским људима?

Ух, добро питање. Није лако, али је занимљиво. Занимљиво је зато што веома страствено приступамо сваком пројекту и често о послу причамо и кад се нађемо увече на пиву. Није лако зато што су мeђуљудски односи и људска осећања комплексна ствар, па је потребно радити на својој емотивној интелигенцији како бисте разграничили посао од приватног живота. Ипак, сматрам да се велики успех може направити када се удруже лојани људи са јасном визијом. Мислим да нема двоје лојалнијих људи од момка и девојке који живе и раде заједно. Барем тако за сада мислим. Као најважније предности бих истакла свакако страст са којом приступамо послу, јер осећамо да све зависи од нас, сви смо равноправни, нема јасне хијерархије и све је по принципу заслуге. Сами стварамо своју пословну културу и систем вредности, свако је важан, што је много инспиративније него кад уђеш у систем који би функционисао и са тобом и без тебе. У оваквом систему чак и да нисмо блиски пријатељи, постали бисмо.

Будући да је интернет подложан променама и да напредује из дана у дан мислите ли да ћете се и у будућности бавити истим послом?

Мислим да не могу ни да замислим чиме ћу се бавити у будућности. Моја област пословања, дигитални маркетинг, из месеца у месец доживљава интензивне промене. За 10 година вероватно ћу радити нешто што сада не постоји ни на идејном нивоу.

Планирате ли да даље развијате свој посао?

Да, план нам је да скалирамо бизнис и да проширимо тим. Такође, размишљамо да покренемо сопствени стартап, али још увек смо у процесу одабира, брејнсторминга и одбацивања идеја. За сада нам је ипак потребно још искуства пре него што бисмо загазили у тако несигурно и узбудљиво поље као што је стартап свет.

Да ли држава даје „ветар у леђа“ младима да покрећу своје фирме?

У интервјуу за „Danas“ сам рекла и поновићу, да сматрам да постоји много замерки које би могле да се упуте на рачун државе и њеног деловања у овом сегменту. Али да ипак постпоје подстицаји који се морају похвалити. На пример, од октобра 2018. године студенти који су дипломирали пре мање од годину дана или сви који су на бироу више од 6 месеци, имаће право да региструју фирму и да буду ослобођени плаћања доприноса прве две године пословања. Мислим да је то сјајна прилика за све који су размишљали о покретању свог посла!

Држали сте предавања на тему дигиталног маркетинга, „Copywriting – a“ и слично. Да ли бисте волели да одржите слично предавање на Факултету политичких наука?

Радо бих одржала предавање на тему „Copywriting – a“ писања за „web“ и „SEO – a“. Сматрам да студенти новинарства на Факултету политичких наука поседују сјајну основу за стицање знања у овој области и да постају много конкурентнији професионално с обзиром на широко текстуално размишљање и познавање комуникологије које стичемо током студија.