Оно што свим ђацима који пролазе кроз српски образовни систем недостаје јесте пракса. О дуалном образовању се мало зна, али зато се често чују похвале образовног система за време Тита, који се поредио са швајцарским системом. У Народној скупштини Републике Србије у новембру прошле године усвојен је Закон о дуалном образовању.
Модел дуалног и предузетничког образовања који се уводи у образовни систем Србије креиран је на основу искуства Швајцарске, Немачке и Аустрије и примењен на захтеве привредног тржишта у Србији. Деветнаест нових профила образовања уведено је 2017. године у 49 школа, а у још 78 школа уведени су профили са елементима дуалности усклађени са захтевима тржишта. За сарадњу са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Привредне коморе Србије у циљу развоја дуалног и предузетничког образовања аплицирало је 1832 компаније. Међутим, због кратког периода за лиценцирање и услова које компаније треба да испуне, Привредна комора Србије је лиценцирала 200 компанија.
Критичко мишљење и креативност
Дуално и предузетничко образовање доносе новине у процес школовања. Теоријска и практична настава ће се одвијати у учионицама у школама, учионицама – радионицама и у радионицама у склопу компанија са којима школе сарађују. Поред теорије и праксе ђаци ће правити пројекат, који ће подразумевати развој идеја ученика, изналажење креативних решења и рад у тиму. Поред тима наставника који ће ученицима предавати теорију, постојаће и лиценцирани инструктор (из струке) који ће са ђацима радити на повезивању теоријски стечених знања са праксом.
Од петог разреда основне школе деца ће бити усмеравана на развој идеја и вредновање иновативности и подстицана на самосталан рад. У шестом разреду ученици ће се учити раду у пару и реализацији идеја и креативних приступа. Тимски рад, развој критичког мишљења и повезивање теоријског и практичног рада предвиђено је за седмаке. Комбинованим радом у осмом разреду ради се на планирању даљег образовања. План рада за средње школе назван је „мој пројекат – моја каријера“. Млади се од прве године средње школе усмеравају на планирање свог пројекта, затим на организацију рада, планирање каријере и сумирање резултата у последњој години. Сваку наредну школску годину прати повећавање сати праксе а смањивање фонда теоријске наставе. Новост је, такође, предлог увођења праксе у гимназије. Гимназијалци би праксу обављали у локалним самуоравама, установама културе, научним институцијама и привредним субјектима. Покретач пројекта је идеја о ученику или студенту који планира своју каријеру, свој живот истакла је Габријела Грујић, саветница министра за дуално образовање. „То је идеја којом образовање постаје инспирација на други начин стицати знања. Идеја која даје подршку жељи за истраживањем, која даје подршку посвећености струци, јер је струка важнија од сваке титуле“ рекла је Грујић.
Бенефити дуалног образовања и за студенте
Увођењем новог система образовања иде се ка јачању сарадње са приватним сектором, чијим ће се потребама Министартсво просвете, науке и технолошког развоја руководити у креирању нових наставних планова и програма у оквиру образовног система.
Методологија новог националног модела би обезбедила смањивање стопе незапослености код младих као и могућност покретања сопственог бизниса или наставка универзитетског школовања. Сарадња факултета са компанијама омогућила би студентима реализацију пројектних идеја као и њихово запошљавање у истим, али и отварање сопствених компанија по стеченим искуствима за време студија.
Учење кроз рад у компанијама
Компаније које потпишу уговоре са школама и ученицима обезбедиће им ученички динар, топли оброк и друге погодности. „Ученици ће радити праксу највише 35 сати недељно, али то подразумева учење кроз рад које је усклађено са планом и програмом наставе и учења. И до сада су ђаци имали праксу, само што се она није спроводила у привредним субјектима него у школама“ каже Габријела Грујић, помоћница министра просвете, науке и технолошког развоја за стратешко планирање.
Главни задатак привреде је да током школовања у дуалном систему образовања произведе младе људе који ће имати компетенције знања које ће им омогућити да се одмах запосле у компанијама, да буду партнери компанија или да отворе своје приватне предузетничке радње, истакла је Суанита Челебић, координатор привредних субјеката за дуално образовање. „Компанија Трендтекс је отворила три производна погона у Пријепољу, Горњем Милановцу и Белој Паланци и дала максималну подршку дуалном образовању. Оно што морамо урадити у наредном периоду је да створимо услове да наши ученици који буду долазили у наше производне погоне имају обуку, стручну праксу и да стекну компетенције које ће им одмах помоћи да дођу до запослења. Главни циљ привреде и целе државе јесте да се смањи незапосленост младих људи од 18 до 25 година“, рекла је Челебић.
Битну ставку Закона о дуалном образовању који је у скупшинској процедури чине уговори којима се уређују међусобни односи школе, послодавца и ученика, односно родитеља. Међусобни однос школе и послодавца уређује се уговором о дуалном образовању. Уговором о учењу кроз рад уређују се односи између послодавца и ученика односно родитеља. Као једни од обавезних елемената уговора о учењу на раду су материјални и финансијско обезбеђење ученика. Овим одредбама не оставља се простор за манипулацију ученицима од стране компанија.
Задовољавајући напредак дуалног образовања у Србији
Министар просвете, науке и технолошког развоја истакао је да смо једна од ретких земаља која уводи дуално образовање истовремено са законодавним оквиром. „За годину дана успели смо да око 8 одсто ученика уведемо у систем дуалног образовања, што је по процени швајцарских експерата веома добар ретултат“, рекао је Шарчевић и нагласио да ће тај обухват веома брзо бити већи.
Подршка Владе Аустрије дуалном образовању у Србији
Увођење новог система образовања свој ослонац налази и у подршци која долази од Владе Аустрије. У експозеу нове Владе Аустрије на челу са федералним канцеларом Себастијаном Курцом поменут је тансфер средстава за подршку дуалном образовању на Западном Балкану.
У коалиционом споразуму нове аустријске Владе је као један од приоритета наведена подршка подстицању и унапређењу дуалног образовања у региону Западног Балкана, у којем тренутно Србија има лидерску позицију (усвојен Закон о дуалном образовању и систем са 19 образовних профила, 2000 ученика, 60 средњих стручних школа и 200 компанија).
Последњи радови
Интервју недеље1. март 2018.Роботика у свету и код нас
Интервју недеље1. март 2018.Одговор је циљ
Интервју недеље1. март 2018.Господар својих мисли и свог времена
Студентски радови24. јануар 2018.Спајање теорије и праксе у формалном образовању