Више од дипломе

Међународно искуство

„Мислим да бих ишла у Америку само да бих имала веће шансе да се запослим кад се вратим, јер је дефинитивно не видим као државу у којој бих живела и радила. Одрасла сам овде и много више ми се свиђа наш начин живота и уопште чињеница да ми овде не робујемо раду“, каже Катарина Сладаковић, студенткиња Факултета политичких наука која се пријавила за УГрад програма размене студената који обухвата све трошкове једне године студирања на америчким универзитетима. Студенти преко програма размене студената и пракси у иностранству могу да стекну искуство у радној средини у међународном окружењу, али и да провере да ли спремни за самостални живот. „Променила сам се у смислу што код куће нисам размишљала о тим стварима које имам, узимала сам их здраво за готово, сада знам да их ценим“ тврди Јована Миљановић, студенткиња са Факултета организационих наука која је провела једну годину у Њујорку у оквиру горепоменутог програма.

Проблем са којим се Србија већ дуго суочава је „одлив мозгова“ – све више младих, високообразованих људи одлази из земље и не планира да се врати. Према последњем истраживању америчке Агенције за међународни развој, од Србије је по „одливу мозгова“ гора само Гвинеја Бисао. Ипак, међународно искуство је корисно јер може да мотивише младе да се врате и стечена знања примене у својој домовини. „То је усмерено ка личном искуству и ширењу видика младих људи, да они могу да оду да виде како је негде, да стекну контакте, да се врате и да касније то имплементирају овде, да постану свесни да није тачно да нам цео живот зависи од политичара и од тога како се земља води, него да они могу да ураде нешто за своју земљу“, каже Татјана Мандић, председница међународне студентске организације АИЕСЕЦ у Србији која се бави повезивањем студената и организацијом размена и пракси у иностранству.

Један од начина предупређивања „одлива мозгова“ је постављање услова за стипендије за школовање у иностранству. Фонд за младе таленте Србије сваке године расписује конкурсе за студенте који желе да наставе студирање у иностранству, али студенти по завршетку школавања имају обавезу да пет година раде у својој земљи. Према уговору са Националном службом за запошљавање, некадашњи стипендисти се третирају као приоритет приликом тражења посла.