“ Хиподром Београд” налази се на општини Чукарица, између Аде Циганлије и Кошутњака, Топчидера и Бановог брда. Најстарији спортски објекат у престоници састоји се од два дела, стаза и терена за тренинг, и шталског круга у коме су коњи смештени. Два дела раније је пресецала само мало прометна Паштровићева улица, али сада је ту кружни ток.
Рано је јутро. Пада ситна киша и хладно је. Из шталског круга излази коњ. Он је велик,црн,поносан, а јаше га омањи човек са плавим џокејским наочарима и црвеном кацигом. Пошли су на тренинг. При изградњи нове саобраћајнице извођачи су занемарили да се она гради поред терена за коњичке трке, те да преко ње свакодневно мора да прелази око две стотине коња. Алтернативан пут је направљен, али он није одговарајући. Пут је од бетона, те коњи могу да се оклизну и падну. Такође, материјал коришћен у изградњи нове петље још увек није уклоњен, коњи га се плаше, па сам пут није безбедан.
Коњ и јахач немају куда, пут их води у кружни ток. Поштујући правила, скрећу десно и прикључују се колони аутомобила. Коњ се плаши и панично граби напред. Навикао је на гужву у завршници трке, али не и на ову саобраћајну. Доле је бетон, а он може брже само по земљи . Аутомобили га јуре, терају да пожури. Из страха почиње да се пропиње. Металне потковице шкрипе по бетону. Џокеј га обуздава, али стаза је удаљена још десет метара. Наилазе на нови проблем, оштар шљунак који може направити жуљеве у копиту коња. Он је несигуран, ноге му се изврћу по шиљатом камењу. Јахач га удара бичем и вуче дизгине у правцу стазе. Најзад, успели су, стигли су на свој терен. Скрећу на галопску стазу и почињу данашњи круг.
На београдском хиподрому постоје три стазе у облику прстена: галопска, радна галопска, и касачка стаза, док се у центру налазе два препонска терена.
Почињу да касају. Коњ се баца, има вишак снаге јер му је јуче био слободан дан. Заноси се у кривини и удара у баријеру. Да се ово догодило раније, коњ би се сигурно повредио, јер је претходна лимена баријера била пуна шиљака на које се коњ могао убости. “ Можемо да се похвалимо инсталацијом нове пластичне баријере, постављањем електронског семафора за објављивање резултата, као и изградњом два бунара за заливање стаза и терена “, каже Милана Дудић, хандикапер ЈП Хиподром Београд ( хандикапер – особа која према оствареним резултатима рангира коње, одређује тежину терета коју ће носити и трке које могу трчати). Ипак, поред баријере, напредак се не види. На семафору, који је постављен прекопута ресторана “ Пастув” , после неколико месеци рада, већ половина слова не ради. “Неопходно је веће улагање и налажење извора за финансирање”, каже Дудићева.
Коњ и јахач пролазе поред зида који дели хиподром и трамвајску станицу. Иза се јасно виде велики оџаци „Шећеране“, из којих излази црни дим. Коњ галопира, ноздрве су му раширене не би ли удахнуо што више ваздуха, али превише је дима. Успорава док не прођу тај део, а потом поново убрзава. Поред новог надвожњака чује се гласно “ БАМ, БАМ, БАМ !”. Коњ се плаши и инстинктивно покушава да побегне. Радници са моста бацају вишак металних делова поред стазе, звижде и добацују јахачу. Нико ко је икада посматрао макар један тренинг тркачких коња не би дозволио овакво понашање радника. Бацање ових делова, осим тога што плаши коња, није безбедно јер могу да падну на стазу и повреде некога.Уз нестручност руководилаца и уз небригу градских власти, Хиподром пропада.
На касачкој стази, осим касача који вуку сулке, јаше и девојка на белом коњу. Скреће ка улазу у мањеж, али се ипак окреће и враћа на стазу. Мањеж је пун рупа у којима се коњи могу повредити, чак и сломити ногу, а препона за тренирање нема довољно. Обнова мањежа рађена је пре неколико година, али пошто су је и тада радили нестручни људи, није урађена како треба, па је терен брзо пропао. Хиподром још увек нема довољно новца за оваква улагања. ” Галопска стаза је дубока и на појединим местима са рупама, што отежава трчање, а представља и опасност од повреда”, каже Емина Кнежевић, тренер и јахач коњичког спорта. Тако јахачи препонаша остају без одговарајућег терена.
Почиње киша, што за јахаче није добра вест, јер она доноси блато. Требало би проћи трактором да би се вода избацила, али он остаје паркиран поред трибина. Хиподром не обезбеђује редовно одржавање стаза, већ јахачи и тренери између себе сакупљају новац и плаћају возача трактора. Поред промоција у медијима као “ последње оазе Београда”, за београдски хиподром никаква суштинска побољшања нису направљена. “ Традиција коњичког спорта у Србији и Београду обавезује нас да учинимо све да хиподром буде место где ће читаве породице безбедно проводити недељна поподнева и уживати у квалитетним тркама”, каже Марко Кроња из Министарства за омладину и спорт.
Коњ излази са стазе и креће ка штали. Прелази кружни ток. Поново му трубе, а он жури преко трака, шахтова, ивичњака…
Последњи радови
Студентски радови27. јануар 2013.Заштита животиња : памти па врати
Студентски радови3. јануар 2013.Репортажа – Зобнатица
Студентски радови9. децембар 2012.Канџе други пут
Студентски радови8. децембар 2012.Биће скоро пропаст света, нек пропадне, није штета!