Заштита животиња : памти па врати

Научно је доказано да су животиње бића која осећају страх и бол, као и људи. Чарлс Дарвин је током деветнаестог века објављивао истраживања емоција код људи и животиња. Eколози широм света су 1931. године означили 4. октобар као Светски дан заштите животиња, да би се људи хуманије односили према њима. Иако се овај дан обележава и у нашој земљи, однос према животињама је лош.

У теорији о добробити животиња говори се да њима морају бити задовољене потребе за храном и водом, смештајем, обезбеђена ветеринарска нега, а спречен сваки облик неудобности и стреса. Ипак, 15.000 паса луталица на улицама Београда нема ове услове. Главни кривци за оволико паса без дома су неодговорни власници који своје љубимце избацују на улицу. Зато би требало увести законске мере за кажњавање власника, новчане и затворске казне. Добробит животиња процењује се на основу начела ” Пет слобода”, које је део свих међународних прописа из ове области. Свих пет слобода истакнуте су на сајту организације “Орка”. ”1.Слобода од глади и жеђи кроз обезбеђивање довољних количина квалитетне хране и свеже воде; 2.Слобода од неудобности кроз обезбеђивање одговарајућег заклона и места за одмор; 3.Слобода од бола, повреда и болести кроз обезбеђивање брзе и адекватне ветеринарске неге и превентивне здравствене заштите; 4.Слобода од страха и стреса кроз обезбеђивање услова и поступака који не доводе до менталне патње животиње; 5.Слобода испољавања основних облика понашања карактеристичних за врсту кроз обезбеђивање довољно простора, адекватних објеката за држање животиња и одговарајућег друштва животиња исте врсте”, истакнуто је на сајту ове организације.

Брзина живота у граду удаљава људе од пријатеља јер имају мало времена за дружење. Зато и узимају кућне љубимце, да би им правили друштво. Ипак, важно је одакле их набављају. Фабрике штенаца, тзв. папи милс, требало би затворити, јер је много паса без домова које би прво требало узимати. Такође, у овим фабрикама често се укрштају животиње које су у сродству, па се рађају читаве генерације штенаца са дефектима и другим здравственим проблемима. Овакве фабрике чешће су у Америци и земљама западне Европе, али се животиње занемарују и злостављају свуда. Негативан фактор у Србији јесте и традиција паса чувара који живе у дворишту без обзира на временске услове. „Људи морају да схвате да су се расе промениле. Минијатурни пси су човекова творевина”, рекла је Емина Јовановић, власница штенета расе чивава. ” Њима је природно да живе у топлим становима, а не у дворишту, на шта посебно треба обратити пажњу зими”, додаје Јовановићева.

Хуманост раздваја људе од животиња, али модеран однос према домаћим животињама није такав. Оне читав живот проводе у халама, оковане, тако да никада не виде светлост дана, сунце нити траву. На животиње се не гледа као на жива бића, већ као на објекат, средство за снабдевање намирницама. “ Па од чега ја да живим? Немам довољно простора ни децу да сместим, а не животиње”, каже Душан Поповић, пољопривредник из околине Београда. Људи су сваштоједи и морају користити производе домаћих животиња, али начин одгајања треба променити. Напасање животиња и држање у шталама хуманије је, боље за животиње, а производи су због тога укуснији и здравији. Недостатак новца је и овде највећи проблем. Људи живе од месеца до месеца, сналазећи се.

Ситуација није много боља ни у земљама окружења. Мађарска је позната по традицији узгајања коња и одржавања коњичких трка. Иако је култура третирања животиња развијенија, услови у којима се држе нису много бољи. Штале су оронуле и старе, а кровови прокишњавају, али се више води рачуна о правилној исхрани и одгајању. Један од проблема у Србији јесте и едукација. Развијене су машине и технике које олакшавају узгајање животиња и убрзавају прераду производа, али у нашој земљи нема могућности за њихово коришћење.

Човек је толико уображен да мисли да са животињама може да ради шта хоће. Сингер је на то рекао: „У свом понашању према животињама људи су нацисти. Третман који човек наноси божијим створењима исмева његове идеале и његов такозвани хуманизам“. Животиње се и даље пребијају на смрт или остављају да умру од глади. Пре неколико година случај керуше Миле, којој су одсечене све четири шапе, шокирао је јавност, али кривац није пронађен . Познато је да се већина убица или насилника пре напада на људе опроба на животињама, па је забрињавајуће што починилац овог дела није откривен.

Људи се рађају различити и са многим здравственим проблемима. Коњи терапеутски делују на људе и децу са тешкоћама у развоју. Они говором тела комуницирају на начин на који људи не умеју. Ипак, пре неколико месеци је на Хиподрому Београд угинуо коњ јер је након периода гладовања појео превелику количину кукуруза, коју није могао да свари, а за све је крив нестручан и недовољно информисан власник. Можда коњи разумеју људе, али људи све мање разумеју животиње.

Комуниколошке теорије тврде да је човек једино биће које говори. Да ли је то истина? Арогантно је тврдити да се остале животиње не споразумевају, само зато што их људи не разумеју. Па и човек је само животиња. Тактике које нпр. орке користе у лову постају научна чињеница, а самим тим и комуникација међу њима. То води до закључка да су и оне свесна бића са језиком и осећањима.

Човек и даље зависи од животиња. Са њима живимо и уз њихову помоћ преживљавамо. Зато им морамо пружити потребну негу и заштиту. Јер, еволуција је непрекидан процес. Можда ће и нама једног дана бити потребна заштита, заштита других, виших бића…

http://www.orca.org.rs/

http://www.arhe.rs/ru/arhe-12/2010/03/08/darvinova-teorija-evolucije