Наука и уметност

У Сремским Карловцима, без биоскопских карата

7. децембар 2015.
Слађана Бушић

 

„ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ“

„Ој Карловци место моје драго, ко детенце дошао сам давно“ стихови су романтичара Бранка Радичевића о Сремским Карловцима. Град вина и духовности у којем су се загрлили Исток и Запад, или „Мала српска Атина“ налазе се на обронцима Фрушке Горе. На 57 километру од Београда и на 11 километру од Новог Сада. У овој вароши, малој по броју становника којих је 9.000 лежи огромно културно историјско наслеђе. Првог новембра 1792. године у Карловцима је отворена прва Гимназија у српском свету, чувена Карловачка гимназија. Три године након њеног онивања, отворена је и Богословија, друга  у Православном свету, одмах након Кијевске духовне академије.  У Карловцима се налази и зграда Магистрата, Патријаршиски двор, најстарија апотека у Војводини, стабла платана и дивљег кестена под заштитом државе, мноштво дућана и винарија, чувена чесма „Четири лава“, као и Православна и Католичка црква која поносно стоје, једна уз другу.

sremski karlovci 105

Зграда Гимназије у Сремским Карловцима

Иако нема биоскопску салу већ 16. година у Сремским Карловцима се сваке године прикаже велики број филмова. Већ девет година овде живи „Филмско бдење душе“. Манифестација документарних и краткометражних  филмова која третира најшире подручје историје, културе и духовности Србије. Једна је од ретких филмских окупљања која себе не сматра међународним Фестивалом. „Није примерена реч Фестивал, јер он представља неку врсту такмичења. Ово је једно духовно мрестилиште, окупљалиште и сретиште где уопште нису важни звона и фанфаре, већ исконске вредности и духовни чин“, сматра Божидар Зечевић, филмски критичар и теоретичар.  Иако су место одржавање ове манифестације Сремски Карловци, она је гостовала и у Транаву,  Братислави,  Кошицама, Чикагу, Њујорку и многим местима широм света, наглашава Срђан Илић, уметнички директор „Филмског бдења душе“. Обичај је да се сваке године осим редовног програма, у ревијалном делу манифестације представе и два Фестивала. Ове године, представљен је инострани Фестивал „Сол земљи“ из руског града Сочија и  домаћи Фестивал кратког филма „Кратке форме“ из Горњег Милановца. Историја и државност Србије, Први светски рат и њени хероји, природне лепоте, знаменити и неправедно заборављени људи из света спорта, музике, ликовне уметности, археoлогије, етнологије, живот рокенрола, слобода и бајкерси живот биле су само неке од овогодишњих тема Филмског бдења душе. „Ова врста филмова је под број један дефицитарна, а под два дискриминисана на другим Фестивалима“, каже Мирослав Бата Петровић, оперативни директор „Филмског бдења душе“.

20100907 01

Филмско бдење душе

Организатори ове манифестације су Удружење филмских и телевизијских радника Војводине, продуцентско предузеће „Фикс Фокус“ уз финанскијску подршку Покрајинскиог секретаријата за културу и информисање Војводине и Општина Сремски Карловци. Међутим, и ове године помоћ Министарства културе Републике Србије је изостала. „Ми се не жалимо. То је одлука комисије, они имају своје критерије. Међутим, прошле године  нам нису одговорили на једну молбу, дакле не захтев, већ чак молбу, због чега ова манифестације не може да прође, је л’ проблем програм, број филмова, јесу ли то Сремски Карловци или можда организатори који нису кадри да достигну онај ниво који је довољан за пролазак на конкурсу“, прича нам Срђан Илић.

Лауреати награде Јакова Орфелина, чувеног фрушкогорског мисионара и победници 9. Филмског бдења душе“ су филмови: „И ја постојим“ Игора Чолака из Сремске Митровице(https://www.youtube.com/watch?v=GjVzWie1G28) , „Пустоод“ Небојше Илића Илкета из Власотинаца  (https://www.youtube.com/watch?v=neAC0AgIzYg) и „Бити или не бити – Иван Хити – Бранка Лазића из Бања Луке (https://www.youtube.com/watch?v=171TsXMMWqE). „Много ми је драго да је филм добио награду, јер је неопходно да што већи број људи чује, види и прихвати особе са Дауновим синдромом, а то је сигурно почетак  решавања проблема“ наводи Игор Чолак, аутор дирљивог филма „И ја постојим“. „Филм „Пустоод“ Небојше Илића Илкета говори о животу после смрти. „Награда је стварно велико изненађење, тако да сам много срећан што сам део ове екипе“, наглашава Илић. На питање шта ће Вам сутра када се пробудите изван Сремских Карловаца највише недостајати гости Фестивала усагласили су да су дружење, карловачки дух, менталитет и потпуна тишина оно што ће им највише недостајати, али и оно што ће поред много добрих филмова, сигурно дуго памтити. „Импресионирана сам енергијом коју сам осетила овде. Мислим да ће ово још веома дуго да траје“ прича нам Гордана Јовановић, палеонтолог. Међутим продуцент филма „Друго име за слободу“, Озрен Несторовић имао је замерку: „Једина лоша ствар је то што је све кратко трајало.“ 


dvor4

Патријарширски двор

Да подсетимо, деведесетих година прошлог века, зграда Биоскопа у Сремским Карловцима до темеља је срушена, с планом изградње веће која би имала намену и позоришне и филмске сцене. Будући да до данашњих дана није саграђена нова, окупљање филмаџија под називом „Филмско бдење душе“ одиграва се у импровизованим биоскопским салама, и то у Основној школи „23 октобар“, „Карловачкој гимназији“, згради Богословије, и „Каром,, д.о.о. – ,,Дућану“ – Културном центру, галерији и ресторану.

До јубиларног 10. Филмског бдења душе, видећемо се поново на истим местима или можда у новом Карловачком биоскопу, а до тада стварајте филм и негујте духовност, јер иако су катанци на велики број Установа културе стављени, култура и даље живи.

platan1

Платан

Да ли ће Сремски Карловци, заједно са Новим Садом и Иригом постати Европска престоница кулутре, сазнаћемо у Бриселу 2021. године. Ако то не буде случај, знајте да је Биоскоп био споран, јер нема онога ко ће на мирисе Паноније остати равнодушан.