Туђе је слађе. Да ли је туђе и боље?

Ми, Срби, одувек смо имали тај проблем да нам је туђе увек слађе од нашег. Да ли је то било воће из комшијског дворишта, девојка или дечко нашег пријатеља, па чак и евровизијска песма. Проклети тиме да наше никад не ваља, често ноћима не можемо да заспимо, па су нам Фејсбук и Твитер у таквим трeнуцима прави пријатељи.
Чини ми се да полуфинално вече Евровизије нико у Србији није ни пратио. Тек понегде се могао видети позитиван коментар на рачун Тијанине изведбе. Негативних је било јако слабо. Коментари, статуси и прозивке су почеле оног тренутка када она није успела да прође даље. У том тренутку читава нација је постала музички критичар и познавалац енглеског језика. Разлози због чега наша представница на Евровизији није прошла даље су били веома занимљиви. Од тога да Србе сви мрзе, да не зна енглески, да није била гола и изазовна, да је изгледала као Евровизија за сиромашне… Зашто је, побогу, она певала на енглеском? Требала је на српском, да је цео свет разуме! Али су им зато све остале песме на енглеском биле светске! Румунско јодловање је тако клише.
Зашто није имала бољу сценографију, кореографију, више плесача и лепшу шминку?
Чуђењу и прозивању није било краја. Сав стрес и сву мржњу коју су Срби осећали у том тренутку усмерили су ка Тијани. Она је била крива за све. И за то што није прошла , што није изгледала као старлета, за мигранте који су се доселили у Србију, стална поскупљења… Девојка која је са малим буџетом, лошом гардеробом, монотоном кореографијом и феноменалним гласом отишла да покуша да победи. Али то није довољно, ко још тражи певачицу са добрим гласом? Где је ту месо?
Марија Шерифовић, наша једина победница овог такмичења, за Тијану није имала речи хвале и гласно је подржала свог овогодишњег фаворита, Хрвата Жака Хоудека. Марија је оштро осудила Србију која је Хрватској дала нула поена у финалу и јасно јој поручила да „треба да се срами“. У реду је имати фаворита, али оно што је свима сметало код Марије је мањак колегијалности према нашој представници. Наша једина победница је изгледа заборавила како је изгледао њен пут 2007. године на ово такмичење и на колико неразумевање је наишла у својој домовини.
После таквих коментара запитајмо се да ли смо уопште заслужили да нас представљају добро у свету кад смо ми сами способни и некако надарени да себе и своје упорно блатимо.

Ово је само песма, ово је само такмичење. Волите своје, поштујте туђе.

Ионако нисмо више божански народ.