Наука и уметност

Трагом Ива Андрића

11. децембар 2011.
djurictami

Поводом обележавања 50 година од добијања Нобелове награде за књижевност, министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић отворио је у суботу три изложбе у част писцу на Андрићевом венцу.

„Идеја је да на данашњи дан њему лично доделимо мало радости, да је поделимо између себе, а трајна обавеза нам је да морамо поново да читамо Андрића.“, рекао је Марковић.

Према његовим речима, у Србији ће до октобра наредне године бити организовано више од 500 догађаја посвећених  књижевнику.

Чланица Градског већа Весна Марјановић подсетила је да овом приликом славимо не само годишњицу од уручивања Нобелове награде за књижевност и 100 година од објављивања његовог првог књижевног рада у часопису „Босанска вила“, већ целокупан живот и дело лауреата. Познато је да је нека од својих највећих дела написао управо у Београду.

„Данас, Београд се налази пред прекретницама и изазовима о којима је Андрић писао у својим делима, али верујемо да снага и могућност нашег града да напредује лежи управо његовом наслеђу, које међу осталима чини и Иво Андрић“, изјавила је Марјановић.

У Галерији „Нова“ изложба „Иво Андрић- писац или дипломата“ приказује два лица нобеловца. На 20 паноа, ауторка Тања Корићанац приказала је слике градова у којима је боравио захваљујући успешној дипломатској каријери. Испред слике из Стокхолма стоји одело које је носио приликом доделе Нобелове награде. Као инспирација за приче послужили су му и Париз, Марсеј, Женева, Букурешт, Трст, Грац, Мадрид, Брисел, Ватикан и  Берлин.

О граду у коме је од 1958. године живео са супругом Милицом Бабић Јовановић записао је: „У Београду осећате стално да је живот тежи, али и скупоценији него у многим другим градовима, да човек овде живи са већом улогом и тежим ризиком, и да сви, и они који губе и они који добијају , имају сразмерно више од живота“.

Као госте у пишчевом стану на Андрићевом венцу бр. 8, посетиоце ће дочекати изложба „Мој прозор у књигу“ уметнице Жељке Мићановић Миљковић. У самом холу, налазе се књиге Бранка Ћопића, Лазе Костића, Исидоре Секулић, Милоша Црњанског, као и Винстона Черчила, Франца Кафке и Оскара Вајлда. Након разгледања радне собе и салона, посетиоци ће наићи на пројектор у соби окруженој страницама из књига.

„Ово је мој омаж Андрићу, није ни класична илустрација, ни слика. Више медија је укључено, међу којима и видео пројекција у којој се приказују моји радови у три димензије. Простор је тако конципиран да се види и шта стоји и шта не стоји ту, да те његове библиотеке и књиге буду и сакривени, али на неки начин и откривени јер сам ја користила његова дела и његове мисли које су проткане кроз моје књиге“, каже Мићановић Миљковић. 

Као велики љубитељ различитих видова уметности, Андрић је сакупљао дела познатих сликара. Неке је добијао на поклон, а неке као што је „ Градски пејзаж“ Стојана Аролице морао је да купи.  Портрети Андрића и његове жене, слике Петра Лубарде, Николе Граовца, Пеђе Милосавњевића, Игњата Јоба, Миленка Шербана, Романа Петровића и других стваралаца приказани су  поставци Неде Сефаровић  „Задржани погледи- Андрић, свет слике и пријатељи“ у галерији „ Озон“.

„Изабрала сам слике чији су аутори били његови дугогодишњи пријатељи. Следила сам хронологију остваривања тих пријатељстава, а не настанка тих дела, и начина на који су они утицали на његове ставове према уметничком стваралаштву  Ово је изложба која означава само неке кључне тачке из којих се може  схватити како се развијао његов однос према уметности“,  објашњава ауторка ове поставке Неда Сеферовић.

Након отварања изложби, у Југословенској кинотеци одржана је свечаност „Лауреату у част“.

Јубилеј Ива Андрића обележаваће се до октобра наредне године, када се навршава 120. година од његовог рођења.