Он је „хок ај ” или „соколово око” гледаоцима тениса. Својим коментарима повећава број пиксела на сваком екрану. На терен увек излази спреман и без треме. Његови најјачи ударци су искуство и знање, а најслабији што не уме да прихвати ни похвалу ни критику. Његов Вимблдон је чиста савест и испуњен живот, а допинг су му тврди звуци рок музике. Он је Небојша Вишковић.
Због чега сте као дете приликом скупљања лоптица на тренингу француских тенисера одлучили да одустанете од тениса?
– У то време клинци одавде нису имали прилику да виде како изгледа врхунски тенис, није се играо код нас. Скупљао сам лоптице на тренингу Француза и хтео сам да ухватим лоптицу приликом сервиса Јаника Ное, који је био међу пет најбољих играча света. Мислио сам да ће сервис ићи лагано, али кад сам ухватио лопту рука ми је отпала. И пре тога сам знао да нећу бити тенисер, јер да би сте били врхунски играч морате да играте од раног детињства и без прекида. Ја сам тренирао са већим паузама, тако да ми је тенис више био хоби.
Оставили сте и фудбал и тенис, која одлука је била тежа?
– Било је теже оставити фудбал. Та одлука је дошла неочекивано, поломио сам ногу и имао озбиљан прелом. Та пауза је условила да престанем да играм. Када сам се опоравио, испоставило се да више никада нисам отишао на тренинг и било ми је заиста криво. У тенису нисам имао довољну жељу, упорност и вероватно таленат.
Шта је пресудило да постанете тениски тренер? 
– То се десило игром случаја. Ја сам се тражио у двадесетим, нисам знао чиме ћу се бавити. Тада су били актуелни конкурси, ја сам се пријавио и дали су ми да радим са клинцима. Буквално једног дана сам рекао да бих могао да пробам да будем тренер, кад већ волим тенис и знам да играм. Неколико месеци после тога сам почео да се бавим и новинарством. Три године сам упоредо радио два посла и кад је дошло време да се одлучим изабрао сам новинарство, као занимљивије и мање напорно него посао тренера.
Уписали сте и Правни факултет…
– То је била инерција, јер су ми отац и брат правници. Ја чак себи нисам ни дозволио да размишљам да ли мене нешто друго привлачи осим права, мада ме је адвокатура привлачила на неки начин. Уписао сам факултет, али после неколико положених испита, преко ноћи сам схватио да то мене уствари не занима.
Јесте ли имали смишљен план приликом првог коментаторског задатка?
– Првог коментаторског задатка се не сећам. Вероватно је то било на Трећем каналу, док се играо италијански фудбал или можда отворено првенство Америке. Оно што је било занимљиво јесте да нисам имао трему, некако ми се чини да сам оперисан од тога. Имам неку малу тензију, али трему и размишљање да ли ћу да погрешим или кажем нешто што не треба никада нисам имао. И сада имам једнак ниво тензије као на почетку, то је тај позитивни адреналин и то добро подносим. Људи у принципу не схватају да је ово тежак посао и многи мисле да је сести пред микрофон и коментарисати нечију игру нешто врло једноставно.
Због чега Вам је телевизијско новинарство било привлачније од штампаног?
– Због близине. У то време сам радио као тренер и новинар у Спортском журналу и било ми је тешко да све то укомбинујем, јер је било на различитим крајевима града. Посебно је било тешко јер је било почетком деведесетих када је био луксуз имати кола, а плаћати бензин скоро немогуће. Тада сам добио понуду да радим на Трећем каналу, који је био преко пута моје куће и то је био једини разлог. Волео сам и даље волим да пишем и мислим да је писано новинарство тежи вид од овога чиме се сад бавим.
Да ли је деведесетих година људима било до спорта?
– Јесте, то је оно хлеба и игара. Шта је људима у таквој ситуацији остало него да се забаве, а спорт је највећа могућа забава. И током бомбардовања су терени и игралишта били препуни, а испразнили би се тек кад се огласе сирене.
Прочитала сам да сте написали да сте срећни што нисте политички новинар, како објашњавате велику присутност политике у спорту?
– Сад си отворила пандорину кутију. Нисмо ми једини који имају ту врсту проблема. Међутим, код нас се посебно лоше одражава на спорт због тога што смо сиромашна земља и што у спорту нема много пара. Због недостатка новца потребна је помоћ државе, онда крећу кланови, пријатељства и остале везе да би спорт могао да опстане. Због тога је политика толико увучена у спорт, али о овој теми може још много да се прича.
Изјавили сте да сте отишли са РТС-а иако су вам понудили велику плату, да ли се данас све врти и ради због новца?
– Новац је заиста најбитнији начин убеђивања и људи нису могли да верују да заиста одлазим. То су људи чије ме мишљење не занима, али нису могли да схвате да ми је важније да увече легнем чисте савести и задововољан и нема пара које могу то да ми купе. Да се не лажемо, нисам неко ко је на улици и ко не може да састави крај са крајем. Живим нормално и када спојим нормалан живот и мирну савест мени не треба ништа више.
Да ли су новинари слободни да пишу и говоре оно што мисле?
– Када је спорт у питању, не могу да кажем да је лоша ситуација јер ја конкретно нисам имао по том питању проблеме. Мислим, био је један, али је то било другачије природе. Неке моје колеге су имале проблеме са криминалцима због ствари које су рекли, али то се дешава свуда у свету, то је зло које се не може отклонити и ми на то морамо да рачунамо. Треба да стојимо иза свог става, али се он никада неће свима допасти, увек ће бити неко коме се неће свидети. Оно што је најважније и што не функционише јесте да треба да имамо заштиту, јер када нас неко нападне ми смо препуштени сами себи. То је оно што је лоше у односу на друге земље, на пример у односу на Италију.
У којој мери лично познавање тенисера доприноси бољем коментарисању?
– Мени помаже. Знам њихов начин размишљања, какав је ко, какав имају темперамент. Дешава се и да попричамо о играчу с којим треба да играју, да видим шта мисле о њему. Када, на пример, неко довикне са трибине знам да ли ће се тенисер изнервирати или ће то да му помогне.
На који начин игра на терену може да утиче на коментатора?
– Апсолутно може. Када гледаш успаванку, то мора да утиче да се адреналин смањи. То је прави тест и тежак задатак. По мом мишљењу основна улога коментатора је да не смета, а ако ми помогнемо да пренос буде добар то је феноменално. Када је на терену потпуна успаванка и када се гледаоци спремају да промене канал ти мораш да пронађеш најбољи начин да их анимираш и задржиш.
Интервјуисали сте Федерера и Надала, да ли Вас је нешто посебно изненадило или разочарало у вези са њима?
– Са Федерером је сваки интервју био јако позитиван, додуше сваки пут када смо радили интервју он је био срећан јер се дешавао после његове победе, па је то вероватно имало великог утицаја на његово понашање. Надал ми се у почетку није баш дојмио јер ми је деловао некако недодирљиво. После неколико година је било другачије, вероватно се и он опустио, енглески му је сад бољи, није више у ситуацији да мора да врти неколико речи, већ може себи да дозволи да размишља на енглеском. Не могу да кажем ништа негативно, њих двојица и Новак су океј и вероватно због тога ово јесте доба најјачег тениса икада, јер има и толико квалитетних играча и харизматичних људи у исто време.
|
ГЛАС „Препознају ме по гласу доста, и мушкарци и жене. Мени је мало криво што људи траже да се медијски више експонирам, мени је супер овако из сенке. До скоро нико није ни знао како изгледам. И данас ми се често дешава да седим негде и нико не реагује, али кад проговорим онда се неко окрене и добаци да сам му нешто познат.” |
RAMMSTEIN „Може да се каже да сам мирољубив човек, а рок музика не би требало да се ставља у контраст са миром, мени је то врло компактно и потпуно се слаже. Веома волим Рамштајн, који је агресиван бенд, али је то музика која ме потпуно смирује и која ми побољшава расположење.” |
Последњи радови
Интервју недеље4. септембар 2013.СПОРТ ЈЕ НАЈВЕЋА МОГУЋА ЗАБАВА
Интервју недеље31. јул 2013.ЦРВЕНО, ЖУТО, ЗЕЛЕНО – ЗНАМО ЛИ ШТА ЈЕДЕМО?
Интервју недеље16. фебруар 2013.УМЕМО ЛИ ДА КОМУНИЦИРАМО?
Студентски радови21. јануар 2013.Jедан заборављен ум