УМЕМО ЛИ ДА КОМУНИЦИРАМО?

 

 

Снежана Суботић је предавач у области реторике и ПР-а у Центру пословних вештина Creative Office.  Она је задужена за односе са јавношћу овог центра, као и појединих TEDx  конференција у Србији. Сарадница је Мреже креативних људи, пише за неколико интернет портала и води радионице за младе у Америчком кутку у Београду.

Шта је најважније код јавног наступа?

– Када говоримо о јавном наступу битно је све. Битан је први утисак који остављамо на публику. То је нешто за шта нема репризе. Затим битно је вербално и невербално комуницирање онога ко наступа и његов однос са публиком. Уколико је наш говор у нескладу са нашом невербалном комуникацијом, публика ће поверовати оној поруци коју шаљемо невербално. Према истраживањима 55% утиска који говорник остави на саговорника одређено је говором тела, 38% интонацијом гласа, а свега 7% садржајем, односно речима које смо употребили. Како год, не постоји начин да не комуницирамо. Са неким можемо прекинути вербалну комуникацију, али и даље ћемо наставити да комуницирамо изгледом, гестовима, фацијалном експресијом… Поред наведеног, код јавног наступања је важан и квалитет говора који говорник одржи, али и сама интеракција говорника са публиком.

У којој мери говор може да буде пресудан на наступу?

– Сваки јавни наступ има три компоненте: говорника, говор и публику. Говор, као један од елемената јавног наступа, је веома битан. На основу њега можемо закључити да ли особа, са којом комуницирамо, познаје тему о којој говори или не. Да би један говор био квалитетан мора да задовољи одређену структуру, да буде добро осмишљен, да испуњава норме стандардног књижевног језика, да је базиран на чињеницама, истини, јасности и документованом тврђењу…Акценат треба да буде на глаголима, јер нечије излагање треба да подстакне читаоце или слушаоце на акцију.

Strah od javnog nastupa

На који начин познавање публике може да нам помогне да боље наступимо?

– Увек је неопходно да се информишемо ко ће бити наши саговорници, односно публика, током наступа. Публика може бити хомогене структуре (нпр. на стручним семинарима, конгресима…) или хетерогене структуре (нпр. публика која нас слуша преко радија..). Не обраћамо се на исти начин свакој публици. На стручном скупу могу користити изразе карактеристичне за ту струку и да ме сви подједнако разумеју, али ако мене гледа неко преко ТВ-а, онда морам обратити пажњу које речи и изразе користим. Моје излагање треба да буде поједностављено, да ме подједнако разуме особа која нема школу, али и особа која је школована. То значи да се морамо на најједноставнији начин обраћати аудиторијуму, без коришћења страних и стручних речи. Такође, битна је и повратна информација коју нам публика шаље. На основу ње можемо закључити колико смо били успешни и да ли је порука схваћена онако како смо желели да нас публика разуме.

Како можемо да превазиђемо трему?

– Трема је верни пратилац сваког јавног наступа. Не можемо је у потпуности превазићи, али је можемо свести на најмању могућу меру. Важно је да људи схвате да је трема физиолошки условљена и да обично траје неколико минута, док се организам не прилагоди новој ситуацији. Трему не треба сагледавати као огроман проблем који блокира наш наступ, већ је треба посматрати као изазов. Она је знак да нам је стало до тога о чему говоримо и да нам је стало да оставимо добар утисак на публику. Припрема је најважнија. Треба научити првих неколико реченица или записати основне идеје које ћемо развијати у току наступа. Уколико имамо трему не треба да држимо папир у рукама. Добар савет пред наступ јесте да загрејемо мишиће, да нпр. пред испит изађемо станицу пре, па брзим кораком препешачимо до факулета јер се на тај начин ослобађају токсини из тела.

У којој мери новинари воде рачуна о свом понашању и изражавању?

– Економска криза, све тежи услови живота и поремећен систем вредности полако, али сигурно, су довели до деградације друштва у којем живимо. Деградација није заобишла ни новинарски позив. Најбољи пример који илуструје стање ствари, кад говоримо о понашању и изражавању новинара, јесте бахато понашање појединих новинара на телевизији, радију, у штампи. Недопустиво је да новинар себи дозволи да опсује уживо у емисији. Многи, очигледно, заборављају да тај програм могу гледати или слушати и деца. Такође, недопустиво и непрофесионално је вређати, омаловажавати и дискриминисати саговорника. Наравно, још увек постоје новинари који се крајње професионално понашају и изражавају и који воде рачуна о својој репутацији у јавности.

Шта мислите о квалитету телевизијског програма?

– Не гледам много телевизијски програм, али са сигурношћу могу да кажем да није оног квалитета као некада. Образовни и научни програм скоро да не постоје или се емитују у неодговарајућим терминима. Популаризују се емисије забавног карактера у којима доминира приземан вид хумора, а емисије које пропагирају културу се гасе због смањених буџета.

Има ли, захваљујући друштвеним мрежама, више или мање комуникације?

– Друштвене мреже су првенствено намењене повезивању људи. Захваљујући њиховом постојању у прилици смо да чешће комуницирамо са драгим људима који су јако далеко. Свакако и са онима који су нам близу. Ако их умерено користимо добро ће нам служити, ако претерујемо у њиховом коришћењу сносићемо последице. Према томе, друштвене мреже нам могу бити добре слуге, али и зли господари. Постоји један сјајан ТЕD говор „Повезани, али сами“, који на најбољи начин илуструје данашње стање ствари када говоримо о друштвеним мрежама, савременој технологији и међуљудским односима. Уколико поред комуницирања у виртуелном свету не занемаримо комуницирање и дружење са истим људима у реалном свету онда нам друштвене мреже помажу да се боље повежемо са људима и да више комуницирамо.

Знамо ли да слушамо једни друге?

– Знамо онда када пажљиво и активно слушамо наше саговорнике. Активно учешће у разговору се може показати на различите начине, а један од начина је и понављање и потврђивање саговорникових изјава. Тиме показујемо саговорнику да га пажљиво пратимо у излагању и да нам је важно његово мишљење или став. Понекад је важније слушати оно што није изречено од оног што јесте. Међутим, не треба заборавити да постоји и други угао сагледавања овог питања. Живимо у друштву где се све више пропагира „ЈА“ говор, индивидуализам и потрошачки дух. Многи људи немају стрпљења нити довољно развијене социјалне вештине да саслушају друге, али воле да прекидају саговорнике и без престанка да причају о својим проблемима и виђењима ствари, као да су они центар света. Ако желите са другима да комуницирате на прави начин, онда би требало да научите да их слушате.

Због чега су TEDxYоuth конференције корисне за младе?

– TEDxконференције у Србији постоје од 2010. године. TEDxYouth конференције, као један од облика, су корисне јер пружају младим људима прилику да сазнају и науче нешто ново, да размене идеје са другим младим људима, да се подстакну на креативан рад и делање у смеру мењања околине на боље. Значај постојања ових конференција се огледа и у томе да пропагирају праве вредности, као и да подстичу развој критичког начина мишљења код омладине.