Свако од нас је бар једном у животу чуо фразу да здравље на уста улази. Међутим, пошто све брже живимо, изгледа да све мање обраћамо пажњу на то шта једемо. Колико често читамо декларације и знамо ли које смо састојке унели у свој организам? Иако нам се од помисли на различите хемикалије у храни диже коса на глави, дешава се да своје здравље ипак стављамо у други план.
У свет органске производње и хране увешће нас Нада Мишковић, председница Националног удружења за развој органске производње Serbia organica.
Која је најважнија разлика између органске и конвенционалне хране?
Основна разлика јесте у начину производње. Органски производ је производ који се ствара под тачно одређеним условима, а главни циљ је да се одржи екосистем и да се не нарушава биодиверзитет. Строго је прописана законима и примењују се одређене агротехничке мере, које не смеју да угрожавају биодиверзит.
Да ли постоје органски пестициди?
Постоје. Такви пестициди не нарушавају склад у природи, не убијају микроорганизме, добро се разлажу, не трују воду и земљиште.
Може ли се на око приметити разлика између органског и конвенционалног производа?
У суштини не. Уколико су спроведене све агротехничке мере и урађено све што треба и органски производ може бити богат и велики, значи јабука без црва.
У којој мери становништво Србије зна шта је органска храна?
Јако мало. Рађено је пре неколико година истраживање и то је свега 0,5 посто. Знају да је нешто здравије, али немају тачно свест о томе шта јесте.
Ко одређује прописе који су у вези са органском производњом?
Министарство пољопривреде издаје законе и подзаконске акте. Они се усаглашавају са законима Европске Уније. Ми, као национална асоцијација све време учествујемо у томе и настојима да оне ствари, које нису стриктно прописане, прилагодимо приликама у Србији. Наравно, мора да се испоштује да то буде органски производ, али неки детаљи могу да буду прилагођени нашим условима.
Колико има продавница органске хране у Србији?
Не зна се тачан број. Засигурно постоје у Блоку 44 јер је направљен уговор између Националне асоцијације и Градске пијаце да се ту петком, суботом и недељом уносе тезге које су под контролом асоцијације.Тако је омогућено да ми контролишемо да ли произвођачи имају сертификате и на тај начин осигуравамо потрошачима да пред собом засигурно имају органски производ. То је важно, посебно јер на пијацама не постоје фискалне касе и рачуни и не постоји контрола која је много лакша у продавницама, где се тачно зна код кога је купљено и колико је продато.
Да ли је било случајева да се продавнице декларишу као продавнице органске хране, а да то нису?
Ми не идемо у контроле, то би требало да раде инспектори из министарства. Заказан је састанак где ће се радити едукација инспектора, јер постоје детаљи који су врло специфични, а који се не уче у одређеној сврси. Тако да ћемо, ја се надам, до краја године имати инспекторе који ће врло стручно моћи да докуче да ли је нешто органско или не.
Шта све треба да садржи сертификат којим се потврђује органски производ?
Неко ко у трговини тврди да продаје органску храну мора да има сертификат, а ви имате право да тражите да га погледате. На том сертификату ћете видети које су то сертификационе куће, које су то количине, временски период важења сертификата. Србија има један посебан знак којим се обележава и све што постоји на тржишту као органско мора да садржи тај знак.
Да ли ознаке „био”, „еко” и „органско” упућују на органски производ?
Да. Законом је прописано да све што се нађе на тржишту, а носи било где у називу такве ознаке, мора да прође кроз систем сертификације, без обзира да ли је произведено овде или је увезено. Произвођач мора да се јави сертификационој кући, које су под контролом посебних тела у оквиру министарства. Те акредитоване куће, мислим да их има седам, контролишу и издају сертификате, на основу којих произвођачи имају право да на производ ставе национални знак органске производње.
Постоје ли прописи у вези са врстом амбалаже у коју се пакује органски производ?
Некада је то било стриктно прописано, сада више не толико. У суштини то треба да буде амбалажа од природних и биоразградивих материјала, која не садржи хлор и која не прави интеракције са производом.
Због чега се у медијима мало говори и пише о органској храни?
Јако мало се говори о органској храни. Искрено, ни ми као Национална асоцијација нисмо много причали о томе из разлога да не бисмо подигли велику тражњу, јер ми немамо довољну производњу. Ми у Србији још увек имамо мању производњу него што је тражња, а циљ асоцијације јесте да ми постанемо велики органски произвођач за шта је потребно време. Због тога се није ишло агресивно на медије.
На који начин се органска храна може приближити грађанима с обзиром на ниска примања и незапосленост?
Цену одређује понуда и тражња. Чим нечега нема довољно, његова цена је већа. Оног тренутка када будемо имали довољну понуду на тржишту, цена ће самим тим доћи на реалних двадесетак посто више од онога што мислим да свако може себи да приушти. Ми смо поприлично бахати са храном, дозвољавамо да устакне, много хране бацамо. На овај начин јешћемо квалитетније и са свешћу да је неко уложио много труда у тај производ.
Да ли је органска производња будућност Србије?
Мислим да јесте. Ми имамо традиционалну производњу која личи на органску, нисмо се одродили од села до те мере да смо се механизовали и да га не препознајемо више. Имамо њиве, тракторчић, у просеку једну краву по домаћинству, значи блиски смо са земљом, али оно што је задатак асоцијације јесте да та домаћинства обједини, да им обезбедимо тржиште, знања и да пронађемо купца.
Последњи радови
Интервју недеље4. септембар 2013.СПОРТ ЈЕ НАЈВЕЋА МОГУЋА ЗАБАВА
Интервју недеље31. јул 2013.ЦРВЕНО, ЖУТО, ЗЕЛЕНО – ЗНАМО ЛИ ШТА ЈЕДЕМО?
Интервју недеље16. фебруар 2013.УМЕМО ЛИ ДА КОМУНИЦИРАМО?
Студентски радови21. јануар 2013.Jедан заборављен ум