ЛИЧНА КАРТА АЈВАРА И РАКИЈЕ

Да ли је мед производ пчеле или људске лукавости? Од које врсте паприке је направљен ајвар? Да ли је соку од ароније додата шљива или вишња?

Одговоре на ова и слична питања понудиће нови Центар за изврсност хране који ће ове јесени бити отворен на Хемијском факултету у Београду. Србија је лидер у региону по поскупљењима хране,указује статистика. Зато је трпеза за већ плитак џеп грађана највећи трошак.Просечна породица месечно за храну издвоји нешто мање од половине плате. Пораст цена, не значи и пораст квалитета хране. Зато ће модерна српска лабораторија опремљена најновијом технологијом омогућити грађанима да провере квалитет онога што једу и пију. Произвођачима да добију потврду о исправности, али и аутентичности својих производа.

„Овај центар ће грађанима значити, јер ће моћи да донесу било који производ код нас и провере његове састојке. А произвођачи ће имати поуздан извор одакле ће добити валидне податке о квалитету и једниствености српске хране. Ово ће омогућити процес брендирања, који је усклађен са регулативом Европске уније“, наглашава Катарина Смиљанић, научни сарадник на овом факултету. До сада, намирнице су пролазиле контролу у неколико акредитованих лабораторија широм Србије. Ипак, детаљни разултати добијени контролом на Хемијском факултету гарантоваће квалитет производа и до деведесет и пет одсто. Пројекат опремања лабораторија финансирала је Европска унија са милион и три стотине хиљада евра.

„Анализе које се ураде на нашем факултету не могу се урадити по акредитованим лабораторијама. Ова испитивања захтевају софистицирану опрему и високообучено особље, којим наш Центар за храну располаже. Наш главни циљ је да издамо личну карту, да одредимо отисак прста сваког нашег производа“, каже Душанка Милојковић Опсеница, професорка на Хемијском факултету. Из најопремљеније српске лабораторије право у Европу, будући је сигурнији пут традиционалних српских производа, какви су ајвар, сир или ракија. Ипак, на факултету у центру Београда неће бити на провери само српски производи. Запослени нам потврђују да су до сада имали захтеве неких од највећих европских произвођача, са којима су сарађивали, али да домаћи брендови у области хране још увек нису покуцали на њихова врата.

Нове лабораторије шансу дају и младим истраживачима. „Овај Центар који се сада оснива, укључује скоро тридесет младих истраживача- студента Хемијског факултета. Сви они су на овом факултету завршили прво основне, затим мастер и докторке студије. Прошли су и обуку у најбољим европским институцијама у овој области. Они ће заједно са руководиоцима бити носиоци Центра за изврсност хране“, открио нам ко ће радити са најновијом опремом, Бранимир Јованчићевић, декан Хемијског факултета. Закон о заштити потрошача јасно указује да уколико производ у свом саставу садржи боје, адитиве, ароме или друге додатке, у декларацији се то мора назначити. Ово се често не поштује. Па нам фалсификовање хране и није непознаница. Примера ради, мед је најчешће фалсификована намирница. Да ли ће се број фалсификата на тржишту смањити? И поред многобројних погодности који нови Центар нуди, на овом факултету забринути су за његову будућност, јер су прерачунали  да је на годишњем нивоу за одржавање потребно и до двадесет хиљада евра. А како кажу у шали, познат је однос државе према науци.