Репортажа са Острога

РЕПОРТАЖА СА ОСТРОГА
Манастир уклесан у стене никога не оставја равнодушним
Изнад долине Зете,у Бјелопавлићима, на вертикалној литици налази се једна од најпосећенијих светиња данашњице на Балкану, манастир Острог.

                                                                                                                             Острог, 18. март

Кишни дан и тмурно време овог мартовског дана није утицало на утисак и одушевљеност овом великом светињом. На Острог радо долазе посетиоци различите националности и вероисповести. Кривудавим путем за не више од сат времена, од Никшића, па преко Даниловграда, где је последњих година изграђен нови пут или преко Подгорице, старим путем, стиже се у ову светињу.

Манастирски комплекс Острога чин Горњи и Доњи манастир.
Горњи манастир састоји се из две пећинске црквице: Цркве Вавдења где је смештен ћивот Светог Василија и Цркве Часног крста. Обе цркве су изграђене у 17. веку. Цркву Часног крста подигао је 1605.године јеромонах Исаило, док се за цркву Ваведење сматра да ју је подигао митрополит Василије. Цркве су у другој половини XВИИ века осликане фрескама, које су прилагодјене природном облику стена. Од уласка у горњи манастир до Цркве Ваведења у којој је ћивот са телом Василија Острошког треба прећи 77 степеника.

Свети Василије по коме манастир носи име је рођен у сиромашној породици, у селу Мркоњић у Херцеговини. Од најранијих дана био је испуњен љубави према цркви и народу и свој живот је посветио тим циљевима.Народ је митрополита Василија Острошког и за живота сматрао великим праведником и светитељем и одавао му велико поштовање.Одмах по упокојењу на гробу светитељевом су се десила многа чуда, која ни до данас не престају.Када је Василије умро изнад стене поред које се упокојио израсла је винова лоза. Седам година по упокојењу, Св. Василије се три пута у сну јавио игуману Рафаилу. После трећег сна отворен је гроб Светог Василија. Светитељево тело било је непромењено и мирисало је на босиљак. Пренето је у Цркву Ваведења где и данас почива у ћивоту.

Овог светитеља и чудесне моћи његових светих мошти уважавају не само православни верници, већ и многи други, посебно са простора бивше Југославије.
Пут у оквиру манастирског комплекса је веома кривудав. Не постоје банкине као заштита, зато се људима саветује да пешаче од једне до друге цркве, мада постоји и паркинг за оне који се ипак одлуче за аутомобил.
Између горњег и доњег манастира налази се Црква великомученика Станка изграђена 2003.године у којој се чувају његове руке. Станко Алексић је био чобанин, кога су Турци мучили и убили јер није хтео да каже где су склоњене мошти светца. Након откопавања његовог гроба руке мученика Станка су биле очуване. Све до изградње ове цркве руке овог мученика чувале су се у Горњем манастиру. Доњи манастир је подигнут 1820.године на надморској висини од 800 метара. На улазу у манастир је црква Св.Торјице из 1824.године.

Између Цркве великомученика Станка и доњег манастира налазе се манастрирски конаци. Такође у оквиру горњег манастира постоји И манастирска продавница, у којој је увек велика гужва, свако жели да купи соувенир који ће га подесћати на ову светињу.
Овог светитеља и чудесне моћи његових светих мошти уважавају не само православни верници, већ и многи други који свакодневно у потрази за благословом светог Василија посећују овај манастир, за кога се верује да је трећа по посећености православна светиња у свету.

Након посете манастиру верници могу да се одморе поред водопада и речице, која је толико чиста да се из ње може пити вода.
Свакако да овај манастир вреди посетити када год сте у могућности, јер колико год пута му се ви враћали он вам увек изнова улива позитивну енергију и снагу као ниједно друго мјесто на коме сте били.

                                                                                                                       Јована Савић, Н5, 209/16