Веганство – потреба или тренд?

До пре само неколико година веганство је било табу тема, данас се све већи број људи, махом жена, одлучује за веганску исхрану

Србија је позната као поднебље на коме се одувек конзумирала јака храна, где се једноставно оброк без меса не може замислити. Временом су се ствари промениле. Све већи број људи се окреће тотално другачијем начину исхране у односу на традиционални. Из различитих разлога све већи број људи замењују сарму, бурек, пребранац, роштиљ, искључиво намирницама које нису животињског порекла. Овај начин исхране се назива веганство. У данашњем свету људи су заокупљени здравом исхраном, научници и нутриционисти све више расправљају о правилној исхрани, нарочито у последње време када је све већи број вегана у свету. Питање које се често поставља је то да ли је веганска исхрана здрава. Једна од предности што се оваквом исхраном значајно смањио број гојазних, али такође ова исхрана може бити и штетна. Неуношења намирница животињског порекла не уносимо у организам довољно протеина и може доћи до разних обољена. О евентуалним променама исхране најбоље је саветовати се са лекаром и не радити ништа на своју руку.

„Млади не знају последице веганске и вегетаријанске исхране“

Нутрициониста Верица Николић искључиво ради са младима и сматра да су баш они зачетници „новог“ начина исхране. „Ако питате мена ја мислим да је то тренд. Веганство се шири и то претежно међу млађом популацијом. Проблем је у томе што млади нису свесни недостатка оваквог начина исхране. Постоје одређени протеини који се налазе само и искључиво у месу. Њих једноставно не може да замени никаква соја“, наводи нутрициониста Николић

„Ја радим искључиво са младим људима и мени долази велики број девојака које желе да им препишем дијету базирану на веганској исхрани. Увек их посаветујем да размисле о овој врсти исхране, пре него што се одлуче за њу. Велики број људи „вара“ у свом веганизму. Нису ретки случајеви да ми људи долазе и причају како морају некад да узму месо, рибу, млеко…“, каже нутрициониста и износи податке по којима је већ у прва четири месеца текуће године затражено више веганских дијета, него у целој претходној години.

„Веган се постаје из радозналости“

Људи из различитих разлога постају вегани: од просте дијете, преко препоруке лекара, па све до љубави према животињама. Да ли је човек зависан од меса и да ли је могуће функционисање на дуже стазе искључиво уз веганску исхрану? Анђела Станковић је веган четири године и тврди како месо није потребно оргаизму. „Ако мене питате да ли је месо потребно, ја мислим да апсолутно није. Такође сматрам да људи постају вегани само зато што је то данас популарно, а ту пре свега мислим на неке познате личности. Постоји одређен број познатих који промовишу веганизам, а носе крзна, кожу и слично. Они то раде искључиво ради имиџа“.

Има вегана који сматрају да њихов начин исхране није тренд и да није још увек довоњно распрострањен, као и да схватање веганизма није још увек у потпуности заживело у друштву.  „Са друге стране сматрам да веганизам и није баш тренд. Људи једноставно о томе чују од неког, па се заинтресују, почну да истражују и на крају помисле па могао бих да пробам, можда ми се ово свиди. Сама информисаност је у питању, а не неки масовни тренд. Веган се често постаје из неке радозналости“, наводи Никола Шушањ који је веган осам година.

Социолог Вера Радић каже да се људи за веганство често одлучују из потпуног хира, који није заснован на реалној потреби за променом исхране. „Природа је конципирана тако да постоји ланац исхране, зна се ко се где налази и ми то не можемо мењати зарад неких нових идеја које нам намеће савремено друштво. Младе особе које у разним познатим личностима виде своје узоре, труде се да опонашају како њих, тако и њихов начин исхране. У том свету веганства и вегетаријанства користи се једно правило манипулације, а то је да су све животиње кућни љубимци и да нико не заслужује да буде храна. Опет ти исти људи користе гардеробу од коже, обућу од коже, шминку која се прави од појединих животињица и слично, али ту налазе разлог да оправдају своје поступке.Ово је претежно тренд који нам је стигао са запада, а који смо ми као много што-шта прихватили. Људи не познају довољно своје тело и без стручне помоћи се одлучују на предузимање радикалних корака у промени исхране, а то често зна да произведе нежељени ефекат“, наводи социолог Вера Радић.

 

„И даље не постоји потреба за распростањеном веганском брзом храном“

Србија је позната по томе што на сваком кораку постоје ресторани брзе хране. Данас на улици може да се поједе све од класичног роштиља, па све до мексичких специјалитета. Велики број угоститеља и власника ресторана није се одлучио да у свој мени уврсти нешто намењено веганим.

„Видите овако, ми на овај начин послујемо пет година и никад нисмо мислили да нешто мењамо. Било је предлога од појединих људи да би можда било добро да уведемо нешто за вегетаријанце и вегана, како би више зарађивали, али ми се нисмо одлучили за тај корак. Они што не једу месо углавном једу од брзе хране фалафел, који се спрема искључиво од соје, или пицу Вегетаријану“, изјавио је Миле Удовичић власник ресторана брзе хране.

„Који је заправо разлог што нема масовно распростањених фаст фуд ресторана са веганском брзом храном… па можда намирнице. Истина је да је за веганску исхрану потребан већи буџет, намирнице су скупље, а не може се баш увек јести тесто. Ми смо ресторан где има поприлично доста ствари за вегане, али то није уобичајни случај. Живимо у таквој средини где не може баш свако да приушти себи веганску исхрану, стога нема потребе за распрострањеним ланцима ресторана веганске брзе хране“, наводи Милан Кашерић власник једног београдског ресторана.

У Србији је број вегана и вегетаријанаца у порасту, али је Србија као и сам Балкан и даље далеко од европског просека. Ипак, то не значи да ће тако и остати. Лични је избор шта ко једе, и то нас не чини бољим или горим људима.