Студентски радови

Чланак

4. јун 2018.
Јована Савић

Савременији и модернији цртаћи за децу
“КАД ЦРТАНИ ФИЛМ ПОСТАНЕ БЕБИСИТЕРКА”
Гледање цртаних филмова агресивног садржаја може изазвати насилно понашање најмлађих, показало је најновије истраживање.
       

                                                                                                    Београд, 10.април

Колико заиста данашњи цртаћи кваре и заглупљују децу?

Група истраживача са Универзитета у Вашингтону објавила је запањујуће резултате у недавно објављеној студији под називом „Када је телевизија родитељ“, а чија је тема била утицај цртаних филмова насилног садржаја на понашање деце.
Душко Дугоушко, Паја Патак, Попај, Пера Детлић… За многе ово је сећање на безбрижно детињство и добра стара времена. Некада је цртани филм био догађај, нешто као празник, чекао се са нестрпљењем, једном дневно, пре ТВ Дневника, а одлазак у биоскоп на дугометражни цртани, најчешће Дизнијеву бајку, било је друго велико уживање. данас, када су цртани филмови готово једина понуда дечјих програма, све је мање квалитетних цртаних прича која забављају и едукују. Све је више насиља, магије, размажених јунакиња…

Проблем је што, како показују последња истраживања, цртани фимови и медији уопште у великој мери утичу на децу, изградњу њихове психе и личности. А да већина данашњих – заглупљују своје гледаоце .

„Сматрам да цртаћи не могу бити штетни за дете уколико су примерени узрасту и ако не садрже одлике насиља. Време проведено ипред тв-екрана мора бити ограничено. Моја Петра воли да гледа „Мини Ултру“ и „Бабy ТВ“ који су примерени њеном узрасту, каже Милица Савић,мајка девојчиче узраста од годину дана.

„Ситуација савременог детета је таква да је оно одвојено од својих вршњака, да се уместо са њима игра са својим родитељима, а да су ти родитељи у великој мери одсутни. Зато је уласком телевизије у наше домове она постала модерна бебиситерка, а данас је то читав низ дигиталних екрана којима су деца окружена – од специјалних плејера, таблета до „паметних“ телефона”, каже психотерапеут др Зоран Миливојевић.По речима др Миливојевића, једна група стручњака сматра да насиље у цртаћима подстиче насиље код деце, а друга – не јер, како указују деца добро разликују машту од реалности.

„Али ови филмови уче децу да је онај спољашњи свет изван родитељског дома или вртића опасан и насилан”, додаје професорка Учитељског факултета Биљана Требјешанин.
Симонида Вукобрат, наставник психологије у 15. београдској гимназији, сматра да је проблем што често гледање цртаних филмова са насиљем доводи до огуглавања на насиље и да такво понашање у реалном животу деци није изненађење, већ нормална појава.

„Ако је агресивно, насилничко понашање цртаног лика награђено, ако јунак који чинио зло победи, такво се понашање лакше прима код деце, али таквих случајева је на срећу мало”, каже Вукобрат.

Већи и чешћи проблем је што то доводи до веће толеранција деце на насиље. Цртани са популарним луткама где се одрасле девојке, намерно представљене са дечјим цртама лица, понашају као деца, размажено, тражећи оно што желе сада и одмах, где им је све дозвољено, такође има погрешан утицај на малишане.

По речима Растка Ћирића, професора анимације на Факултету примењених уметности у Београду, док родитељи насиље у цртаним филмовима често схватају буквално, деца много боље разумеју да за цртане филмове не важе закони стварности.

Анкета за родитеље
Истраживање је вршено на више од 500 породица са децом између три и пет година старости. Истраживачи су их поделили у две групе, прва у којој су деца наставила да гледају цртане филмове који имају елементе насиља, и друга у којој су саветовали родитељима да им пуштају ненасилне и образовне цртане програме. Они су се сложили да се придржавају овог медијског програма шест месеци. Све породице су затим попуњавале упитник о понашању своје деце. Родитељи су одговарали на питања да ли њихова деца манифестују било који вид агресивног понашања као што је викање, гурање, уништавање ствари, што може бити основа агресивног понашања и касније у животу. Такође су пратили и позитивне облике понашања као што је сарадња, дељење, осетљивост за проблеме других.
Резултати су показали да су деца која су гледала образовне и ненасилне цртаће знатно више социјалозована, док су деца која су гледала цртаће са садржајем насиља чешће испољавали ране знаке агресије.

Подсетник за родитеље
Дете не би смело да проводи пред дигиталним екранима више од једног сата дневно.
Гледање цртаћа и играње игрица не би требало да буду награде за дете које је претходно обавило своје задатке, упозоравају стручњаци.

Деца су, закључују наши саговорници, иста, али је окружење другачије, а родитељи презапослени и одсутни, зато, по стручњацима, дигитални екрани су „бебиситерке“, јер „када их деца гледају, родитељи могу да се посвете својим задацима“.
Истраживачи саветују родитељима да се озбиљније позабаве тиме шта деца гледају на телевизији. Најмлађи уче много тога из медија, имитирају оно што виде и чују. Они се идентификују са ликовима, чак и са онима из цртаних филмова, упозоравају стручњаци Анита Схуанек и Жељко Машовић.

                                                                                                           Јована Савић 209/16 Н5