Хејни И Катја волеле су да испијају кафу у Скадарској улици, да једу погачице с маком код Локија, И да свог пса, Френкија, шетају у Ташмајданском парку, а утиске о томе како виде српску престоницу, представиле су у туристичком водичу о Београду на финском језику. Две Финкиње које су студирале српски језик у Србији, Хеини Пурунес и Катја Јокиниеми, написале су први туристички води о Београду који носи назив „Београд за авантуристе“ у сарадњи са Туристичком организацијом Београда. Водич је представљен на недавно одрззаном Сајму књига у Београду, а једна од ауторки, Катја Јокиниеми, боравила је тих дана у нашој престоници, и свим заинтересованим градјанима причала о својој животној причи, студентским данима у Београду и свему што би из Београда пренела у Хелсинки. Финци су у водичу упозорени, поручила је Јокинеми, да је Београд град који се брзо мења, и да се не изненаде ако, када додју, не надју ништа од онога што су прочитали, али да буду сигурни да ће онда видети десет нових ствари. Њена прича почиње у Шведској где је изучавала балканску културу на једном тамошњем факултету, а српки језик и култура су је највише привукле. Следећи корак је био размена студента у Словенију, одакле је успела да се „пребаци“ у Београд. У највећем балкаснком граду, хаотичној малој метрополи, како је она назива у водичу, могу да се виде ствари које се не могу видети нигде друго, ни у Европи ни у свету. Четири ствари су у овом несвакидашњем водичу, посебо препоручене финским туристима, различита београдска насеља, српска храна, култура кафана и сплавови. Насеља широм Београда, Јокиниеми назива најразличитијим и неспојивим. Нови Београд у социјалистичкоом стилу даје вам осећај да ходате улицама источне Европе, а само неколико километара даље ту је Дорћол. Потпуно неспојив са „комшијом преко моста“, Дорћол је у водичу оцењен као насеље које својом архитектуром и графитима који се на већини зграда могу наћи, заиста одузима дах. На другој страни града, ту је Земун, за који је она приметила да иyзгледа као „уметнут“ у Београд, а у ставри би требало да буде део Војводине, на коју толико много и личи. У сваком од тих насеља, посебно јој се свидја чињеница да може пусти свог љубимца, пса Френка, да слободно трчи, и да јој нико то не замери. „Када бих га тако пустила у Хелсинкију, људи би дошли и зановетали да би могао некога да повреди, а овде, чак и деца прилазе да га мазе и грле, то је једна јасна разлика измедју северне и јужне престонице.“ Храна је, иако је је Јокиниеми вегетеријанац, топло препоручена свим Финцима који воле да једу много роштиља, печења и пљескавица. Сарме и пихтије су такође добиле место у овој несвакидашњој књизи. „Пихтије су и Френково омиљено јело“, рекла је у шали. Пишући о култури кафана, Јокиниеми не мисли на модерне кафане, што је вероватно прва помисао сваког ко у једној реченици чује Београд и кафана. Напротив, она мисли на кафане попут оних из Скадарлије, где може лепо да се „седне и поприча“.Скадарлију препоручује свима који на једном месту желе да добију добру музику, традиционалну храну али и да се наслушају о српској историји, посебно о Дјури Јакшићу, писцу о коејм је, каже, све прочитала управо када је о њему слушала у Скадарској. Сплавови, у које је у младости волела да иде, нашли су своје место у водичу. „Па нека су ту и народњаци, млади треба све да пробају, не дај боже на томе да се задрже, али све треба чути, овај водич је и писан првенствено за омладину, а они ће сигурна сам, добро да се проведу на журкама.“ Остаје да се види да ли ће несвакидашњи туристички водич допруинети српском туризму и довести нам госте са севера, а Јокиниеми је оптимистична: „Белградин он модерни каупунки, олен варма, еттä се он куин суомалаисет, јер у Хелсинкију је је чисто, лепо и сигурно, али бескрајно досадно“, рекла је. undefined
