Вести из несвести

Песма „Лепи громе мој” сврстана у културу?

20. јун 2018.
Јелена Маринковић

Стихови песме „Лепи громе мој” фолк певачице Светлане Цеце Ражнатовић појавили су се у радним свескама српског језика за пети разред. Иако се радна свеска са поменутом песмом налази у образовном систему пуне четири године, тачније од 2014. ова чињеница занемарена је до маја ове године када се на страници обожаваоца истоимене певачице појавила слика уџбеника што је покренуло велики број коментара.

Јавност је подељена у мишљењу да ли је стиховима песме „Лепи громе мој” место у уџбенику, али је више оних који осуђују одабир садржаја. Школа као институција од највећег образовног значаја има велики удео у васпитању и формирању личности. Та два процеса одвијају се кроз наставу прилагођену узрасту. Поред већ поменуте песме нашли су се стихови песама Бајаге, Боре Ђорђевића и Ју групе, али су они потпуно занемарени од стране јавности, што не умањује проблем постојања популарних песама у уџбенику.

Песма Светлане Ражнатовић нашла се у задатку у ком деца треба да подвуку именице у вокативу из књижевних дела и популарних песама. Поред богате књижевности која се обрађује у петом разреду, попут народних песама или Војислава Илћа, Јована Дучића није било потребе примере тражити у популарним песмама. Живимо у времену у ком деца јако мало уче о култури ван школа. Већина деце културно знање које стекне, стекне у школи, па то отвара питање да ли ће се книжевност схватити олако, или ће популарне песме бити примљене као културно стваралаштво.
Лингвиста и аутор поменуте граматике, Влада Ђукановић је за један медији изјавио да се увођење популарних песама у уџбеник јавило као идеја да би се даца приближила учењу. Поред предавачког посла, наставници као педагози су ти чији је посао приближавање учења деци. Иако стихови јесу граматички исправни, постоји могућност да ће деца послушати остатак Цециних песама. То јесте лични избор, али није нешто што би требало бити иницирано у образовној установи.

Деца се уче да образовању приступе са великим поштовањем и озбиљношћу, али како је то изводљиво када се шунд налази у уџбеницима? Као што је већ поменуто, пример као такав граматички није споран, али уопште чињеница да се припадница естраде нашла у радној свесци представља велики проблем друштва у ком живимо.

Такође, једно од питања је ко је одобрио коришћење дискутабилних књига и како за четири године нико није приметио овај проблем. То указује и на озбиљност пословања у школама Србије. Једино оправдање за то што професори нису приметили постојање популарних песама је да радне свеске нису коришћене од када је уведен закон да нису обавезне. Једина граматички спорна песма која је са намером стављана као пример лошег вокатива била је песма Боре Ђорђевића „Авиону, сломићу ти крила”. Међутим, то што је у осталим песмама вокатив исправно употребљен не обезбеђује им место у уџбенику за основну школу.